Odličan razlog da ne izlazite iz svoje zone komfora!

 

Znate, svi oko mene žele izaći iz zone komfora. Prijatelji, kolege, rođaci.. Svi, naizgled, pristojni  ljudi 🙂

Bledi, hronično neispavani ljudi kažu: „Samo treba izaći iz zone komfora i naterati sebe na jutarnje trčanje“. Ljudi sa napadima panike kažu: „Treba izaći iz zone komfora i prestati sebe sažaljevati“.

Ljudi, koje žive mučan, veoma gorak  život, kažu: „Samo treba izaći iz zone komfora i prestati proždirati sve što je slatko“. Ovo nije najgore… Neki samo kažu: „Prestati žderati“. Na ovaj način vide kardinalno rešenje problema.

Da se izađe iz zone komfora, prvo morate u njoj da se nađete..

 

zona komfora

 

Šta je zona komfora?

 

 

To je takvo mesto gde je toplo, ušuškano, slobodno, ukusno, radosno i bezbedno. Gde vas vole i poštuju. Gde brinu o vama…

Mnogi od nas takvu zonu, gde brinu o vama, jednostavno nemaju. U najboljem slučaju, postoji zona gde možemo malo prileći i odmoriti se. To je bolje nego ništa, ali nije to- to. To je kao rakija na mrazu- u principu pomaže, ali ne na duže vreme. Našavši se u zoni komfora, neophodno je u njoj ostati malo duže. Odmoriti dušu. A tek onda – izlaziti.

Ovaj osećaj elana ne možeš ni sa čim porediti – kada snage ima za sve,  ti si spreman naučiti još nešto: probuditi se ujutro ranije i otrčati na jogu, u teretanu, upisati se na časove plesa, razmisliti o nekom poslovnom projektu koji već šest meseci visi u planovima..

Ljudi koje govore o „izaći iz zone komfora“ obično nemaju na umu nikakavo interesovanje. Ako prevedemo ovaj izraz na običan ljudski jezik, to znači otpilike ovo: već se osećam nikako, ali ako budem još više mučio sebe, možda će mi onda biti bolje? Ne znam…  Ako čoveka, bolesnog od gripa, još i išamaramo, možda će se on i oporaviti. Ali, malo je verovatno da je od šamara.

Često to zvuči kao samooptuživanje: „Ma, lenj sam, jednostavno ne želim napustati zonu komfora“. I ove reči imaju, ili ukus mučne sramote („nisam dovoljno dobar“), ili krivice („ne trudim se dovoljno, niko me ne voli“). A sramota i krivica, kao čičak, uvek pronađu za šta da se zakače, bez obzira kakav god napredak ste ostvarili. Čak, i ako napokon prestanete sažaljevati sebe. Ali ,  snaga ima granicu, i  nijedan normalan čovek tako neće moći dugo.

U rezultatu, ili bolje otpuziti natrag u „zonu komfora“ ili pasti u kliničku depresiju,  ili u tešku psihosomatiku.

Kakva varijanta vam se  više dopada? Meni – prva. Štaviše, napolju su teška vremena. Informacioni presing. Finansijska kriza. Zima. Sunca nema. I, ako slučajno znate kako se stiže do zone komfora, predlažem da ostanete u njoj, barem do proleća.

Psiholog Anastasija Rubcova

 

Komentari

komentara

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *