Ako ima pravde u svemiru – za lekare treba da postoji poseban raj.

 

Mnoge znaju šta je naporan rad lekara. Kod nekog u porodici postoji predstavnik ove profesije, neko je i sam lekar, a neki od nas bili su pacijenti i svedoci rada ovih ljudi velikog srca. U rukama lekara je život čoveka, zato na njemu leži velika odgovornost.

Želimo da podelimo sa vama neizmišljenu priču koja će nas uveriti da na ovom svetu ipak postoji pravda, humanost i dobro.

Nakon izvršene četiri teške operacije, doktorka hirurg je izašla napolje u stanju, bliskom transu. Pred njenim očima je bilo mutno, u glavi haos…Žena je jedva stajala na nogama. Želela je odmah kući da legne u krevet. Ali valjalo bi nešto i prezalogajiti u toku dana, pa je otišla do najbližeg kafića.

Nešto je pojela, popila kafu iz automata, a onda ju je gazda kafića, želevši da privuče njenu pažnju,  lagano potapšao po ramenu

– Doktorko, imali ste težak dan? Ručak je plaćen, pozvao sam vam taksi…

Kada je žena došla sebi, rekla je:

– Otkud znate da sam lekar? Da, dan je bio težak, nekoliko teških operacija…

– Pa… kad ste završili sa ručkom, rekli ste konobaru: „Gotova sam. Prebrojte instrumente i  zašijte …“

 

Komentari

komentara

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *