Koliko treba šetati svaki dan da biste smršali

 

 

Mnogi od nas se bave sportom, idu u teretanu, drže dijetu. Međutim, niz istraživanja dokazuje da duge, svakodnevne šetnje nisu manje efikasne u borbi sa suvišnim kilogramima.

Femina je saznala kojih se sve pravila treba pridržavati, kako bi šetnja mogla da zameni čitav kompleks vežbi.

 

Pređeno rastojanje, vaša brzina i vaša težina su glavni faktori koji utiču na količinu potrošenih kalorija za vreme šetnje.  Da biste postigli dobre rezultate treba se pridržavati plana i koristiti pedometar. Uvek ga nosite sa sobom. Tako ćete moći da izračunate ukupan broj koraka koji načinite u toku dana.

Ako dnevno prelazite velika rastojanja, a pritom ne mršavite, pedometar će vam pomoći da izračunate koliko vam je koraka potrebno da biste počeli da gubite kilograme.

 

 

Ovi približni proračuni vam mogu pomoći da napravite lični plan opterećenja (imajte u vidu da mnogo toga zavisi od osobina svakog organizma ponaosob, načina života, ishrane, zdravstvenog stanja):

100 kkal = 2 000 koraka = 1,6 km       

1kg = 140 000 koraka = 7 000 kkal = 112 km

 

 

Treba imati u vidu da se dužina koraka kod istog čoveka razlikuje i varira od 40 do 100 cm. Kako biste saznali kolika je dužina vašeg koraka, možete obeležiti rastojanje od 10-20 metara i proći njime običnom, prosečnom brzinom, brojeći korake. Nakon toga podelite pređeno rastojanje u centimetrima (1 000 ili 2 000) sa brojem napravljenih koraka.

Do 70 koraka/min.

Kod zdravih ljudi ova brzina praktično nema nikakvog efekta. Preporučuje se bolesnima, ljudima koji se oporavljaju posle infarkta miokarda ili onima koji pate od izražene stenokardije.

71-90 koraka/min., 3-4 km/h

Preporučuje se ljudima s kardiovaskularnim oboljenjima.

91-110 koraka/min., 4-5 km/h 

Ovakva šetnja predstavlja osetno opterećenje na organizam i odgovara svim zdravim ljudima.

111-130 koraka/min.

Odličan trening za telo, ali ovu brzinu, u toku dužeg vremena, teško izdrže čak i zdravi ljudi.

 

 

Počnite  malim opterećenjem, postepeno prelazeći na duže i brže hodanje. U početku opterećenje treba povećavati u skladu s trajanjem šetnje, a tek kasnije povećanjem brzine. Opterećenje mora da odgovara vašem zdravstvenom stanju.

Morate redovno da šetate. Jedna trening nedeljno vam neće dati pozitivan rezultat. Ako niste u mogućnosti da šetate svakodnevno, onda barem 2-3 puta nedeljno. Možete šetati u bilo koje doba dana, ali tek nakon 1-1,5 sata nakon jela.

Važno je zapamtiti da veoma spora šetnja na kratke staze ne daje dobre rezultate, a preduga i brza, nepripremljenom čoveku, može naneti štetu.

 

Komentari

komentara

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *