Osetiš mir kada se konačno sve završi.
Kada izađeš iz začaranog kruga u kojem si se vrtela, pokušavala da izađeš i vraćala se u njega. Ponovo i ponovo.
Dođu stvari na svoje mesto. Slože se kockice. Reši se sve. Onako ili ovako. Ali se reši.
Oštri rezovi, novogodišnje odluke, velika obećanja sebi data…ne vredi…
Dođe to spontano, onda kada mu je vreme.
Onda kada treba da dođe.
Tvoje je da budeš strpljiva i da veruješ.
Osetiš posle svega olakšanje.
Kao kad posle dugog dana na štiklama obuješ baletanke.
Kao kad posle dugog i napornog puta dođeš kući i legneš u svoj krevet.
I znaš, dobro je.
Završilo se onako kako je trebalo.
Tamo si gde treba da budeš.
