U raj odlaze samo oni koji ne napuštaju svoje

Mudrost u nekoliko redova koja se pamti ceo život.

Čovek je umro. Njegov pas je legao pored njega i takođe umro. I sada duša čoveka stoji pred zlatnim vratima, a pored nje duša psa. Pred njima se pojavi vratar.

– Kakvo je ovo mesto? – upita putnik vratara.
– Ovo je raj, ti si umro. Sad lepo možeš da uđeš i odmoriš se.
– Ima li tamo vode?
– Koliko god hoćeš: divne fontane, čisti bazeni…

– Daće i nešto za jelo?
– Šta god poželiš.
– Ali sa mnom pas.

– Izvinite, gospodine, psima nije dozvoljeno, – reče vratar, pokazujući na tablu „Zabranjeno za pse“. Morate ga ostaviti ovde.

Čovek slegnu ramenima, okrenu se od kapije i produži dalje. Išli su oni tako i išli, sve dok ne naiđoše na drugu kapiju. Na njoj ništa nije pisalo, samo je na klupici pored sedeo jedan starac.

– Izvinite…
– Ja sam Petar.
– Šta je iza ovih vrata?
– Raj.
– Mogu li sa psom?
– Naravno!

– A kuda su vodila ona tamo vrata?
– U pakao.
Raj je samo za one koji ne napuštaju svoje prijatelje.


Komentari

komentara

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *