Nemoj da čekaš

Nemoj da čekaš da te život opauči po glavi pa da tek onda shvatiš da si sve vreme nezadovoljna, nekako nesrećna, negativna, da se sekiraš zbog gluposti, zbog posla, zbog “ko je šta rekao”, zbog par kilograma viška, zbog detetove jedinice iz matematike na polugodištu šestog razreda, zbog svađe sa svekrvom i neodlaska na letovanje, zbog…

Nemoj da čekaš.

Znaš ti odlično šta te jede iznutra, šta nije dobro za tebe, šta te muči.

Nemoj da čekaš dan da to shvatiš na teži način, nakon lekarskog pregleda koji je trebalo da bude rutinski, kad počneš da vrtiš film i razmišljaš zašto baš ti i šta si to radila pogrešno.

Ništa nisi radila pogrešno, osim što nisi slušala šta ti mozak, telo, srce govori, prvo šapuće, posle vrišti, buni se, hoće drugačije, neće više protiv sebe.

Nemoj da čekaš.


Komentari

komentara

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *