Mamina životna lekcija. Ona dobro zna da se prema životu treba odnositi s ironijom

O ljubavi: tako komplikovano, a tako jednostavno.

Nedavno sam pitala mamu da li je moguće zaljubiti se u idiota (žigola, pokvarenjaka, ženskaroša i slične).

Mama je, uz neskirvenu ironiju, odgovorila:

Možeš se zaljubiti i u nokšir.

Ali tada lepo iskreno priznaj da voliš nokšir i od njega ne očekuj ništa više nego što se od nokšira može očekivati.

I sve će biti u redu, dok stvar koristiš za ono čemu je namenjena.

Ali teško tebi, ako se zaljubiš u nokšir, a svima pričaš da si ugrabila Faberžeova jaja i sada imaš neizmerno blago…

A još gore, ako i sama počneš da veruješ da će ta „jaja“ početi da ti donose kapital i da samo privremeno stoje na polici, s koje će, čim se malo dovedu u red, zasijati punim sjajem.

Najgore će biti ako svaki dan budeš zabijala glavu u nošu i s ljubavlju zapitkivala kada će konačno postati pravo blago, kao što su Faberžeova jaja.

Ukratko, nauči da voliš tačno ono u šta si se zaljubila, a ne ono što si uobrazila!

Bez komentara… Bravo, mama!

Čitajte još: Mama je bila u pravu


Komentari

komentara

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *