Došao je pred vrata jedne noći mokar mršav i isprepadan beli zrikavi mačak

Došao je pred vrata jedne noći mokar mršav izubijan i
isprepadan beli zrikavi kusi mačak,
pustio sam ga unutra i nahranio i ostao je
stekao poverenje u mene dok jedan prijatelj nije
naišao kolima i pregazio ga
odneo sam ono što je ostalo kod veterinara koji je
rekao: „male su šanse… dajte mu ove tablete… kičma
mu je slomljena, ali i ranije je lomljena pa je
srasla, ako preživi nikad neće hodati, gledajte ovaj
snimak – pucano je u njega, gledajte, sačma je još tu…
nekad je imao i rep, neko mu ga odrezao… “

vratio sam mačka kući, bilo je vruće leto, jedno od
najtoplijih u stoleću, stavio sam ga na pod u kupatilu,
davao mu vodu i tablete, nije hteo da jede, nije hteo
da pije, umakao sam prst u vodu i kvasio mu njušku i
pričao mu, nikud nisam išao, odvojio sam dosta
vremena za kupatilo i pričao mu i pažljivo ga dodirivao
a on gledao u mene tim bledoplavim zrikavim očima i
kako su dani prolazili načinio je
prvi pokret
dovukavši se prednjim nogama
(stražnje nisu radile)
do kutije za nuždu –
bilo je to kao truba moguće pobede
iz tog kupatila ka čitavom gradu,
baš sam se vezao za tog mačka…

jednog jutra se digao, stao na sve četiri, zatim pao i
samo me gledao.

„možeš ti to“, rekao sam mu.

i dalje je pokušavao, dizao se i padao, na kraju
hodao dva-tri koraka, kao pijan
stražnje noge nisu ga slušale i  ponovo je pao,
odmarao, zatim se digao.

ostalo znate: sad je bolje nego ikad, zrikav,
gotovo bezub, ali gipkost se vratila, i taj izraz
u očima nikad ga nije napustio…

sad me ponekad intervjuišu, žele da čuju nešto
O životu i literaturi, a ja se napijem i dižem mog
zrikavog, upucanog, pregaženog bezrepog mačka
i govorim: „gledajte, gledajte ovo!“

ali oni ne shvataju, govore nešto kao: „vi kažete
da je Selin uticao na vas?“
„ne“, držim mačka u vazduhu, „već ono što se
dešava, stvari kao što je ovo, ovo, ovo!“

tresem mačka, držim ga uvis u
zadimljenom i pijanom svetlu, on je opušten, on zna…

tada je intervjuima kraj
mada sam ponekad ponosan kada docnije
vidim slike i eto mene i eto mačora i uslikani smo
zajedno.

i on zna da je to ništa ali da sve to ipak pomaže.

@ Čarls Bukovski „Povest jedne žilave mrcine“

30 čuvenih ciničnih citata Čarlsa Bukovskog

Ne propustite

Možda vam se i ovo dopadne:

Više s Weba

POSTAVI ODGOVOR

Molimo unesite komentar!
ovde unesite svoje ime

Mi na Facebook-u