Došao je pred vrata jedne noći mokar mršav i isprepadan beli zrikavi mačak

Došao je pred vrata jedne noći mokar mršav izubijan i isprepadan beli zrikavi kusi mačak, pustio sam ga unutra i nahranio i ostao je. Stekao poverenje u mene dok jedan prijatelj nije naišao kolima i pregazio ga.

Odneo sam ono što je ostalo kod veterinara koji je rekao: „male su šanse… dajte mu ove tablete… kičma mu je slomljena, ali i ranije je lomljena pa je srasla, ako preživi nikad neće hodati, gledajte ovaj snimak – pucano je u njega, gledajte, sačma je još tu… nekad je imao i rep, neko mu ga odrezao… “

Vratio sam mačka kući, bilo je vruće leto, jedno od najtoplijih u stoleću, stavio sam ga na pod u kupatilu, davao mu vodu i tablete, nije hteo da jede, nije hteo da pije, umakao sam prst u vodu i kvasio mu njušku i pričao mu, nikud nisam išao, odvojio sam dosta vremena za kupatilo i pričao mu i pažljivo ga dodirivao a on gledao u mene tim bledoplavim zrikavim očima.

I kako su dani prolazili načinio je prvi pokret dovukavši se prednjim nogama
(stražnje nisu radile) do kutije za nuždu – bilo je to kao truba moguće pobede iz tog kupatila ka čitavom gradu, baš sam se vezao za tog mačka…

Jednog jutra se digao, stao na sve četiri, zatim pao i samo me gledao. „Možeš ti to“, rekao sam mu.

Idalje je pokušavao, dizao se i padao, na kraju hodao dva-tri koraka, kao pijan, stražnje noge nisu ga slušale i ponovo je pao, odmarao, zatim se digao.

Ostalo znate: sad je bolje nego ikad, zrikav, gotovo bezub, ali gipkost se vratila, i taj izraz u očima nikad ga nije napustio…

Sad me ponekad intervjuišu, žele da čuju nešto o životu i literaturi, a ja se napijem i dižem mog zrikavog, upucanog, pregaženog bezrepog mačka i govorim: „gledajte, gledajte ovo!“ Ali oni ne shvataju, govore nešto kao: „Vi kažete da je Selin uticao na vas?“

„Ne“, držim mačka u vazduhu, „već ono što se dešava, stvari kao što je ovo, ovo, ovo!“

Tresem mačka, dižem ga uvis u zadimljenom i pijanom svetlu, on je opušten, on zna…

Tada je intervjuima kraj, mada sam ponekad ponosan kada docnije vidim slike i eto mene i eto mačora i uslikani smo zajedno. I on zna da je to ništa ali da sve to ipak pomaže.

@ Čarls Bukovski „Povest jedne žilave mrcine“

30 čuvenih ciničnih citata Čarlsa Bukovskog

Možda vam se i ovo dopadne:

WEB PREPORUKE

POSTAVI ODGOVOR

Molimo unesite komentar!
ovde unesite svoje ime