-Vaš suprug je, mašinski ili elektro inženjer? , upitao me je profesor na polaganju jednog od poslednjih ispita na elektrotehničkom fakultetu. Kao da su to jedini dopušteni uslovi za moj izbor muža.
– Moj suprug je magacioner, dobro, zamenik šefa magacina, ako je “pozicija” važna, ali obavlja uz to i teške poslove magacionera!, odgovorila sam prilično žustro, probadajući ga pogledom, spremna da odbranim čast mog nedoškolovanog supruga, koji eto nema fakultetsku diplomu jer pripada nesretnoj generaciji koja je devedesetih razmišljala kako da zaradi za hleb, većini je studiranje bilo misaona imenica.
Pogledao me je preneraženo, sa nekakvim gađenjem, blago dunuvši na obe nozdrve u znak negodovanja, i ostavio me da rešavam svoje zadatke, verovatno misleći da nisam normalna kad sam mogla na tako „ niske“ grane da spadnem.
Dakle, to je još jedna predrasuda da ako imaš zvanje akademskog građanina i tvoj muž MORA da ima fakultetsku diplomu, sve ostalo je nezamislivo i nedopustivo, jer se nećete razumeti, jer ti božemoj govoriš kineskim jezikom (on prostim srpskim) što imaš to parče papira, koji su mnogi, istini za volju, mnogo lakše pribavili, po pristupačnim cenama, kao na buvljaku.
Nagledala sam se ja mašinskih inženjera koji su se jednom u životu napili i nikad se više nisu otreznili. Koji su kinjili i maltretirali svoje žene i decu, a glavno pokriće za tu bahatost bila im je upravo ta diploma. Parafraziram – Ako nemaš diplomu,a piješ, onda si pijandura, a ako je imaš tad si boem. Milina. Sve ti se može.
Takođe sam se nagledala arhitekti koji sporadično opale ženi šamar, čisto da se zna ko je gazda u kući. Zatim elektroinženjera koji su se, u cvatu inflacije, pogubili u životu kad su im firme otišle pod stečaj, pa čekali da ih žena nahrani prodavajući šnalice na pijaci. Nagledala sam se svih tih doktora koji varaju supruge po bolnicama, i to je javna tajna – da se šunjaju po sestrinskim sobama, jedva čekajući dežurstva.
Dakle pečat na njegovoj diplomi vam nije garant da će on biti divan, veran suprug, fenomenalan otac vašoj deci, podrška i sigurnost u nesigurna vremena. To je društvo nametnulo kao merilo vrednosti čoveka – poželjniji je muž sa diplomom, nego bez nje. Zapravo ni na jednom fakultetu ne postoji predmet namenjen muškarcima kroz koji bi naučili kako da budu dobri supružnici. Ta veština i znanje se ipak nosi iz kuće.
Muž se bira srcem i onim osećajem, koji poput blagog grča, iz dubine stomaka, govori – On je taj, on te je vredan, s njim ćeš srećna i voljena biti. Sve ostalo što ide s njim u paketu je dobrodošlo, i avioni i kamioni i diplome i titule. Ali ako se bira obrnutim redosledom, kasnije te život demantuje, pa ti grč iz stomaka, ovaj put jači, posle nekog vremena poruči da si se dobrano zajebala!
Kaka (Besenjak)
