Američki pisac Nil Gejman napisao je zanimljiv članak o prirodi čitanja i koristi koje ono donosi. Ovo nije samo maglovito razmišljanje, već vrlo jasan i dosledan dokaz o naizgled očiglednim stvarima.
Ukoliko imate prijatelje koji vas uveravaju da će uskoro sve knjige biti elektronske, dajte im da pročitaju ovaj tekst. Ako se s toplinom sećate (ili nasuprot tome sa užasom) odlazaka u biblioteku, pročitajte ovo i sami.
Ako imate decu koja rastu, pročitajte sa njima ovaj tekst ili ako se pitate kako i šta čitati s decom, tim pre treba da ovo pročitate.
Ljudima je važno objasniti na čijoj su strani. Ovo je svojevrsna deklaracija interesa.
Zato želim da s vama popričam o čitanju i o tome zašto čitanje beletristike i čitanje iz zadovoljstva spadaju u najvažnije stvari u čovekovom životu.
Pismeni ljudi čitaju lepu književnost
Lepa književnost ima dve svrhe:
♦ Prvo, otkriva nam potrebu, zavisnost od čitanja. Stvara želju da saznamo šta je bilo dalje, želju da okrenemo stranicu, potrebu da nastavimo, čak i ako bude teško zato što su nekoga snašle nevolje, ali vi morate znati kako će se sve to završiti… To je istinska potreba. Zbog toga ćete naučiti nove reči, razmišljati drugačije, nastaviti da idete napred. Otkrićete da je čitanje samo po sebi zadovoljstvo. Kad to budete shvatili, više nećete prestati da čitate.
♦ Najlakši način da garantovano odgajite pismenu decu jeste da ih naučite da čitaju i da im pokažete da je čitanje prijatna zabava. Najbolje je naći knjige koje im se dopadaju, pokazati im i dati da ih pročitaju.
♦ Ne postoje loši pisci za decu, ako ona žele da ih čitaju i traže njihove knjige, zato što su sva deca različita. Sama će naći priče koje su im potrebne i ući u te priče. Istrošene i banalne ideje za njih nisu stare i izlizane. Dete ih prvi put otkriva. Ne odvraćajte decu od čitanja, zato što vam se čini da čitaju pogrešne stvari. Literatura koja se vama ne dopada može da bude put je do knjiga koje i vi volite. Nemaju svi isti ukus kao vi.
♦ Drugo, korist od lepe književnost je u tome što stvara empatiju. Kad gledate emisiju na televiziji ili film, saznajete šta se dešava drugim ljudima. Beletristika je nešto što gradite od trideset slova i nekoliko znakova interpunkcije, a vi sami, uz pomoć svoje mašte, stvarate i ispunjavate svet, koji posmatrate tuđim očima. Počinjete da osećate stvari, posećujete mesta i svetove za koje ne biste ni znali. Dolazite do saznanja da ste taj spoljašnji svet – takođe vi. Postajete neko drugi, a kada se vratite u svoj svet, nešto se u vama malo promenilo.
U knjigama se takođe nalazi nešto od životne važnosti za postojanje u ovom svetu – a to je da svet ne mora da bude baš ovakav. Sve se može promeniti.
Deci treba čitati naglas. Čitajte im ono što vole. Čitajte im priče koje su nama već dosadile. Govorite im raznim glasovima, zainteresujte ih i nemojte prestati da im čitate samo zato što su već naučili da čitaju. Čitanje naglas je trenutak povezivanja, vreme kada niko ne gleda u telefon i kada sve nevolje ovog sveta ostaju po strani.
Moramo da stvari učinimo lepim. Nemojmo činiti svet gorim nego što je bio pre nas, ne uništavajmo okeane, ne prenosimo naše probleme na sledeća pokolenja. Moramo da počistimo za sobom, da ne bismo ostavili svoju decu u svetu koji smo tako glupo upropastili, opljačkali i unakazili.
Jednom su Alberta Ajnštajna pitali kako decu možemo učiniti pametnijom. Odgovorio je jednostavno i mudro: Ako hoćete da vam deca budu pametnija, rekao je, čitajte im bajke. Ako hoćete da budu još pametnija, čitajte im još više bajki. Razumeo je vrednost čitanja i maštanja.
Nadam se da ćemo našoj deci moći da predamo svet u kome će čitati i u kome će im se čitati, u kome će maštati i razmišljati.
