„Mali Princ“ je najpoznatije delo francuskog pisca i pilota po imenu Antoan de Sent Egziperi. Iako deluje kao da je za decu, namenjeno odraslima.
Čitajući otkrivamo dosta o životu, lepoti prijateljstva, shvatamo da ne treba da se prepustimo svakodnevnoj rutini već da uživamo u svom životu i njegovim svakodnevnim radostima.
Baš zbog toga ljudi rado prepričavaju pasuse koji ih vraćaju u detinjstvo, vreme kada smo bili iskreniji i bezbrižniji. Stoga se prisećamo nekih od najlepših citata iz „Malog Princa“
♥ -Nije htela da je vidi kako plače. Bila je to vrlo ponosna ruža.
– I uvek ćete voleti?
– Ne – reče ruža – jednog dana ću uvenuti i onda će prestati da mi se dive.
– Baš čudno – reče Mali Princ – da si ti moja ruža, ja bih te voleo i tada.
♥ – Šta znači to pripitomiti?
– To je nešto što se davno zaboravilo – reče lisica – to znači stvoriti veze…
– Stvoriti veze?
– Naravno – reče lisica – ti si za mene samo mali dečak sličan stotinama hiljada drugih dečaka. I ti mi nisi potreban. A ni ja tebi nisam potrebna. Ja sam za tebe samo lisica slična stotinama hiljada lisica. Ali, ako me pripitomiš, bićemo potrebni jedno drugom. Ti ćeš za mene biti jedini na svetu. Ja ću za tebe biti jedina na svetu.
♥ Vi uopšte ne ličite na moju ružu, vi još ništa ne značite – reče im on – niko vas nije pripitomio i vi niste nikoga pripitomile. Vi ste kao što je bila moja lisica. Bila je to obična lisica slična stotinama hiljada drugih. Ali ja sam od nje napravio svog prijatelja i ona je sada jedinstvena na svetu.
♥ Moram podneti dve, tri gusenice ako želim upoznati leptira.
Oči su slepe. Treba tražiti srcem.
– Da – rekoh malom princu – bilo da je u pitanju kuća, zvezde ili pustinja, ono što čini njihovu lepotu nevidljivo je.
♥ Za sve ljude zvezde ne znače isto. Za jedne, koji putuju, zvezde su vodiči. Za druge, one su samo male svetiljke. Za učenjake, one su problemi. Za mog poslovnog čoveka one su bile zlato. Ali sve te zvezde tamo ćute. A ti, ti ćeš imati zvezde kakve niko nema…
– Šta hoćeš da kažeš?
– Kad budeš gledao nebo, noću, pošto ću ja stanovati na jednoj od njih, pošto ću se ja smejati na jednoj od njih, to će za tebe biti kao da se sve zvezde smeju. Ti ćeš imati zvezde koje znaju da se smeju!
On se i dalje smejao.
– A kada se utešiš (čovek se uvek uteši), biće ti milo što si se sa mnom upoznao. Ostaćeš mi uvek prijatelj. Poželećeš da se smeješ sa mnom. Otvorićeš ponekad prozor, onako, iz zadovoljstva… I tvoji prijatelji biće iznenađeni kad te vide da se smeješ gledajući u nebo. A ti ćeš im tada reći: “Da, zvezde me uvek zasmejavaju!” A oni će pomisliti da si lud. Ala sam ti podvalio…
On se i dalje smejao.
– To će biti kao da sam ti dao, umesto zvezda, šaku praporaca koji umeju da se smeju…
