Kako se ušunjati iza kulisa mozga, i razumeti kako zapravo instinkti upravljaju našim odlukama, i zasto baš tako spoznajemo svet oko nas?
Sledećih 5 psiholoških efekata su – vaša propusnica u tajni svet funkcionisanja mozga.
1. Vi se više sviđate drugima kada pravite greške.
Oni koji nikad ne greše, izgledaju nam manje simpatični, nego oni koji prave greške. Greške vas čine ljudskijim i privlačnijim. A savršenstvo stvara distancu i iritirajuću auru nepobedivosti.
Ovaj „efekat potpunog neuspeha“ proučio je psiholog Eliot Aronson. Njegovi ispitanici gledali su video trake ljudi, koji su učestvovali u kvizu. Na nekim trakama se čulo kako su neki od učesnika ispuštali šolju sa kafom. Rezultati su pokazali da su gledaocima najsimpatičniji bili baš oni koji su prosuli kafu.
2. Velika očekivanja stvaraju novu realnost.
Ako vi verujete u nešto – to će jednog dana i desiti. To je takozvani efekat Pigmaliona. Psiholog Robert Rozental testirao je to u školi. Na početku školske godine pokazao je nastavnicima spisak učenika sa visokim rezultatima na testu inteligencije(IQ). Ali, ovaj spisak nije odgovarao stvarnosti, Rozental je jednostavno izabrao prezimena učenika slučajnim redosledom.
Na kraju godine, baš ti učenici su pokazali znatno bolje rezultate, u odnosu na druge.
Očekivanja nastavnika za ovu decu su bila viša, i ta očekivanja su stvorila novu realnost. Rozetnal je tako objasnio svoje otkriće: ono, što jedan čovek očekuje od drugog, može postati samoispunjavajućim proročanstvom.
Sećate se izreke: Ako čoveka stalno nazivati svinjom, pre, ili kasnije, on će groktati.
3. Ako je izbor veći, time je manja verovatnoća da ćemo biti zadovoljni
Poznato vam je kajanje kupca? Kupiš nešto, a kasnije se kaješ: mogao sam naći jeftinije, ili drugi model, ili za 2 nedelje sa popustom. Čak, i ako je naša konačna odluka potpuno ispravna – možemo ostati nezadovoljni, ako pred sobom imamo veoma velik izbor.
Ovo je „paradoks izbora“: kada je izbor suviše velik – ponekad je teško pronaći najsrećnije rešenje.
4. Čim ljudi vide da vam je potrebna pomoć – to je manja verovatnoća da će vam pomoći.
Ako je vama potrebna pomoć – ne tražite je u gomili. Proradiće „efekat svedoka“. Njega su istražili psiholozi Bibb Latan i Džon Marli.
Kada je ispitanik mislio da je on jedini svedok – pomoć je ponudilo 85%. Kada se pored nalazio još jedan čovek – požurili su da pomognu 65%. Kada je ispitanik znao da postoji još 4 svedoka – pomoć je nudilo samo 31%.
Često, svedoci neke nesreće, ili kriminalnog slučaja ne pokušavaju da pomognu žrtvi: svako računa da će neko drugi pozvati policiju, hitnu pomoć, itd. Ali, dok jedini svedok razume da je on jedini koji može pomoći, on i deluje mnogo odlučnije.
5. Vaše greške nisu toliko primetne kako vi to mislite.
Osećaj, da na vas svi gledaju, samo je igra vaše mašte. Paranoja i nesigurnost u sebe, koje mi osećamo svaki put kada pogrešimo, zapravo ne održava realnost. Ljudi primećuju naše greške mnogo ređe, nego što mi mislimo.
Za proveru ovog efekta, tim psihologa zamolio je grupu ispitanika da ceo dan nose čudnu majicu, a posle da procene koliko je ljudi to primetilo. Procene ispitanika bili su dva puta veće od stvarnog broja.
Vi se nalazite u centru pažnje mnogo manje, nego što mislite. Znajući to, možete se na javnim mestima osećati sigurnije.
Čitajte još: 20 jednostavnih psiholoških tehnika koje zaista rade
