Dan žena

Drage dame, srećan vam 8.Mart.⠀

Da, ja slavim Dan žena, ali ne u maniru još jedne euforične putnice u autobusu za Grčku, pod komandnom palicom Gige Moravca. Ne. Ne treba meni danas sirtaki, niti nehajno kupljeni karanfili od muža dok se vraća s posla na svečani ručak, koji sam satima pripremala, jer su nas tako naučili da se slavi Dan žena. Jer su nas naučili da banalizujemo dan kada su neke žene zasukale rukave, digle transparente i hrabro zviždale ulicama jer su htele da budu vidljive društvu i sistemu. Odbile su da budu vokacijom domaćice, određene polom odmah po rođenju.

Ma samo što su mi izborile pravo da pišem i čitam, meni je mnogo, što su mi izborile pravo glasa, što su mi izborile da radim ono što volim, što sam imala porodiljsko bolovanje…ja sam im beskrajno zahvalna. ⠀

Zato slavim 8.Mart i priželjkujem nastavak, 9.Mart kada ćemo se konačno izboriti da nas zaista sunce ogreje isto kao muškarce, da radimo u svom životu ono što želimo, a ne što je društveno prihvatljivo. Da budemo domaćice jer uživamo u kuvanju i održavanju kuće i baš ne želimo da budemo van doma ili da budemo direktori firme jer smo ozbiljne “ajkule” u toj oblasti ili da budemo astronauti jer volimo adrenalin…ili da budemo bez dece jer oduvek smo znale da nismo materijal za porodicu i brak.⠀

Razmišljajući o emancipaciji mislim da su se žene žestoko zeznule u koracima. Kao kad se dobije unapređenje i veća plata, ali se direktno srazmerno povećaju i odgovornosti i kaleme se na prethodne koje se normalno, i dalje obavljaju. Žene su pristale na sve uslove, samo da se pomere s mrtve tačke. ⠀

Koren svega, pretpostavljam, seže iz daleke prošlosti kad su im škole otvorile svoja večernja vrata, pa su im starešine kuće, muškarci, dopustile da idu i uče ta slova, ne bi li se sirote znale makar potpisati, ali pre toga su, pretpostavljam, morale da nahrane svu čeljad u kući, stoku, sve da pripreme za sutrašnji dan, da se ne primeti njihovo odsustvo jer su ipak odlučile nešto da urade za svoju dušu. Da nauče da čitaju. Nešto poput Pepeljuga onog, a Boga mi, i ovog vremena. ⠀

Stoke više nema, ali ako zbog svojih interesovanja nemaš skuvan ručak, opeglan veš, sređenu kuću, džaba ti sve drugo što si fenomenalno obavila.⠀

Zato priželjkujem Deveti Mart, Dan kada žene više neće morati da se pravdaju zašto rade to što rade. Zašto žive jedini život koji im je dat, onako kako žele…Želim da pomeraju sopstvene granice, a ne da im „granice određuje muška darežljivost” kako reče Mirjana Karanović. ⠀

Stoga, Sretan vam Osmi Mart drage žene, majke, nemajke, zaposlene, nezaposlene, kvalifikovane, nekvalifikovane, premalo plaćene, preplaćene, neobrazovane i obrazovane. Želim vam da budete jedna drugoj stub oslonca, a ne krvi željni vukovi. ⠀

Ako sebi izborimo da nas zaista, pol koji smo rođenjem dobile, više ne definiše, zamislite tek koliko divan svet ostavljamo našim ćerkama i unukama…Svet u kom će nebo biti granica….živote koji će biti ograničeni isključivo njihovim sposobnostima i željama. ⠀


Komentari

komentara

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *