Home Vaše priče Imamo li pravo da sudimo drugima?

Imamo li pravo da sudimo drugima?

0
Imamo li pravo da sudimo drugima?

Razmišljati je teško zato većina ljudi osuđuje

Karl Jung

Vidiš na ulici debelu ženu pa pomisliš : “Sram je bilo, svinja, nema samodisciplinu nije u stanju da drži dijetu.” A ne znaš, da ona u stvari, ima ozbiljnih problema sa hormonima, slabo jede, konstantno je gladna, a samo se goji.

Ili možda pomisliš: “Jel’ ta čula za aerobik, za teretanu, za vežbe?” A ne znaš da ima somatski poremećaj mišića i da je 24/7 u bolovima. Kao što ne znaš da vežba, stalno, iako boli, ali to jednostavno nije dovoljno.

Da si znao,da l’ bi joj uputio kakvu lepu reč?

Vidiš nervoznu, namrštenu ženu kako u banci ide preko reda, pa pomisliš : “Sram je bilo, jel’ ta čula za red i kulturu, šta smo mi ovde svi, magarci?” A ne znaš da žuri na sahranu svoga oca koji joj je na rukama umro dan-dva ranije i da je toliko potrešena i u takvom šoku da ni tebe, ni red nije primetila.

Da si znao, jel’ bi je pustio preko reda?

Vidiš mladog debelog vozača gradskog autobusa i pomisliš: “Pa da, samo sedi vozi, ne zna malo da se prošeta.” A ne znaš da mu je šest meseci ranije umrla ćerka od četiri godine i da mu je jedva do života. Najradije bi se zavukao u mišju rupu i samo jeo i spavao. U stvari, ako ćemo iskreno, najradije bi i sam umro koliko mu je teško.

Da si znao, jel’ bi možda pokušao da mu pomogneš?

Vidiš na vestima kako je neki “ludak” uhapšen zbog nasilja i pomisliš :”Idiot, gde će mu duša? Treba ga obesiti, streljati, glavu mu skinuti”. A ne znaš da mu je otac bio manijak i da ga je čitav život tukao i zlostavljao. Da on ne zna za drugačije, ne zna za bolje. Nikad,u celom svom životu, nije osetio ljubav, razumevanje, zaštitu. Baš nikad.

Da si znao, jel’ bi i dalje ljutito pozivao na linč?

Vidiš na ulici lepo obučenog muškarca kako ulazi u skupoceni automobil, pa pomisliš:”Blago njemu, ima love do krova. Lako je njemu. Život mu je bajka.” A ne znaš da on ima samo taj novac i da živi bez ljubavi, bez prijatelja, bez ramena za plakanje. Da ga ljudi iškorištavaju, zloupotrebljavaju, muzu za svaki dinar. Da bi se najradije s tobom menjao i da si možda sto puta srećniji od njega.

Da si znao, jel’ bi bio zadovoljniji svojim životom?

Kada bi imao šansu da čuješ njihove priče i probleme, brzo bi shvatio da se ne razlikuju mnogo od tebe. Možda imaju drugačije muke ali, baš isto kao i ti, samo žele da su srećni, bezbedni i voljeni. Jel’ bi ih onda drugačije posmatrao?

Kada bi nekako mogao da saznaš životne priče svake osobe kojoj si ikada, na prečac, presudio, brzo bi se postideo, shvatio da si pogrešno procenio i da si se o njihove duše ogrešio.

Sledeći put kada se zaletiš da, na prečac, osudiš nečije ponašanje, nečije reči, nečiji izgled, nečija dela, hoćeš li se setiti ovog teksta?

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here