Metaforična priča o tome da je mladost stanje duše.

Žena, starosti oko 70 godina, u „zebrastoj“ haljini, sa velikim minđušama i jarkocrvenim manikirom priča telefonom na ulazu u frizerski salon:

– Vera, ja tebe ne razumem. Šta se glupiraš? Unuke ćete dovesti do stanice, unećete u voz, istovariće u kupe na sedište, protreseš se malo, a ujutro te sa devojkama pretovarimo u komforan taksi i vratimo. Šta kažeš? Kakve tvoje godine? Ne razumem… Nisi u tim godinama? U kojim „tim“ godinama?

Draga moja, tebe su uzeli, preneli, smestili, ponovo su uzeli, preneli, smestili. Tvoj zadatak je, draga, veoma jednostavan: ležati, piti šampanjac, i povremeno davati do znanja drugim matorim kozama da si još uvek živa i tražiš repete…


Komentari

komentara

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *