Da li se baš sve sa razlogom dešava?

 

Zašto prolazimo kroz patnju? Zašto se večini ljudi loše stvari dešavaju?

Kažu: “Sve se sa razlogom dešava, pa čak i loše stvari koje ponekad izgledaju kao da kraja nemaju!“

Dakle, ako nam se loše stvari godinama dešavaju, izgleda da se to nama samo čini! Povrh toga što mnogo ljudi muku muče, hajde još i na inteligenciju da im “udaramo“, jer očigledno svesni nisu šta se u njihovim životima dešava!

Po svemu sudeći, kad se čovek godinama bori, muči… i sa razlogom pomisli kako tim istim problemima kraja nema, on tu greši! Ko to reče? Neko ko ima krov nad glavom? Neko čiji želudac prazan nije? Neko ko sebi za pravo daje da druge uči šta je život, a sam ni slično probao nije?! Ironično!

Da se podsetimo na još neke savete:

 

 

“Život nam često lepe stvari pruža, samo mi to ne vidimo, jer dozvoljavamo negativnim mislima da nas okupiraju!“ Dakle, dolazimo do toga da ljudi imaju problema sa vidom pa ne vide sve lepote koje život pruža, jer negativna energija prednost ima! Koje su to lepote? Gde i u čemu se pronaći mogu? U našim mislima? Ipak, sve iz naših glava dolazi, zar ne? “Svakako da će gladan čovek pozitivnu energiju crpiti gledajući u prazan tanjir! To je vrlo lako za uraditi, samo eto, ljudi dozvoljavaju negativnim mislima da preovladaju“.

Još jedan od saveta koji u mome srcu zauzima posebno mesto pa ga nikako zaobići ne mogu! “Izlazite van, družite se sa ljudima, šetajte prirodom, radite ono sto najviše volite, jer će to doprineti da se u svojoj koži dobro osećate.“ Slažem se da šetnja prirodom donosi da se osoba dobro oseća, i to treba praktikovati, ali svaki dan šetati? Moguće je, zašto da ne?

Međutim, probleme koje smo pred sam izlazak ostavili…“oni nas sa velikom radošću već na samim vratima dočekuju, puni želje da svoju snagu sa našom mere“! Dakle, prvo u šetnju, pa kad se vratimo, na samim vratima…“šamar koji se realnost zove“! Naravno da šetnja mislima doprinosi da se oslobode svih mogućih pritisaka, ali realnost je nemoguće izbeći, već je samo na kratko ostaviti kako bi ona svoj posao radila dok mi parkom trčkaramo..

Što se izlazaka tiče, izgleda da pare za to potrebne nisu. Uostalom, izaći se može i u park, pa na nekoj klupi sediti, pogotovo zimi… po mogućnosti da se u sam sneg sedne! A, od pića možete popiti vodu koju ste prethodno iz kuće poneli. Kako ovo primamljivo zvuči, zar ne?

“Da radimo ono što najviše volimo“? Oni koji sport vole bez problema u vlastitoj kući oko stola trčati mogu! Oni koji pak više košarku preferiraju, slobodno mogu zamisliti prijatelja, loptu i koš pa onako, imaginarno igrati! Za one koji umetnost vole… za njih je sve besplatno! Jedino što je potrebno, jeste iz kuće izaći i u bilo koju radnju koja potreban materijal ima… samo ući, uzeti i otići! Kako to dobro zvuči!

Da sve ovo laž nije, bila bi istina, tako da… ništa bukvalno ne treba shvatati… savete koje pročitate, čujete, pa čak i ovaj tekst koji enormnu količinu sarkazma sadrži.

Autor: Maša Maša

 

Komentari

komentara

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *