Došla do 50 godina taman mislim da znam šta i kako, sve se ko pravim važna kako sam omudrala. Taman pomislim sad su godine kad mogu da uživam i malo da se opustim kad ono, se sve izvrnulo naopačke.
Sve što je nekad važilo više ne važi. Sad je moderno sve što nekad nije bilo. Sve čemu su nas učili roditelji, deci je danas smešno.
Imati 50 danas je potpuni haos u glavi. Učili nas poštenju, poštovanju, značaju obrazovanja, smislu postojanja. Danas te deca niti čuju niti slušaju. Moliš Boga samo da pregura pubertet bez kriminala.
Jebote nekad u gradu bio jedan diler i tri narkomana, bojali se, bežali ko đavo od krsta, sad nisi moderan ako nemaš neku zavisnost. Psiholozi na svakom ćošku interneta. U naše vreme morao si da budeš baš lud ko struja da bi te vodili psihologu.
Čak i moda – spoj nespojivog. Nekad bi nas u ludnicu strpali da obučeš čarape na sandale, cvetno i karirano. Probušiš obrve i jezik. Tetovirali se samo vojnici i robijaši. Danas svi. Od intervencija na licu koristile smo samo ruž i olovku za oči. Danas je normalno da ih koriste muškarci.
Nekad su se operisali samo krajnici. Danas nisi normalan ako ne središ bar nos, grudi i usta. Nekad su bila dva pola ljudi. Danas čitava lepeza.
Slobodno vreme kao suština života više ne postoji. Spavanje je postalo luksuz. Opuštenost – misaona imenica. Romantika – arhaična reč iz rečnika.
Nemam vremena ni da se sećam kako je nekad sve lepo bilo. Kako je postojala ljudska duša. Nemam šta da planiram. Daj samo da se zaradi da se jede i pije, pretrči internet, ostane živ, dok trepneš prođe dan kao da ga ni bilo nije.
