Ako udata žena izgleda dobro, uprkos starosti – morate prići i pružiti ruku njenom mužu. I u oči ga značajno pogledati. To je njegova zasluga.
Nije mučio svoju ženu gadnim trikovima. Nije navalio na nju težak posao. Nije je optuživao, nije je kritikovao, nije vikao na nju, ni grubim glasom joj se obraćao. Grlio ju je, ljubio i voleo. I govorio pohvale i delio komplimente. I štitio je od opasnosti. I tešio, kada je bila zabrinuta. I zahvaljujući dobrom obraćanju dobio je lepoticu.
U četrdesetim godinama to je tako jasno! Žena dobrog muža je lepa, elegantna, spokojna. Sedi i osmehuje se. Ili radi nešto po kući. Ili jednostavno šeta pod ruku sa mužem uveče, a svi ostali muževi mu zavide. Misle: zašto moja žena nije takva?
Oh, jasno je zašto nije – ženu treba paziti i negovati kao plemenitog konja. Kao skupu mašinu. I jednostavno – kao čoveka. A pored svake udate, ne više mlade lepotice, stoji onaj kome treba ruku pružiti – njen muž.
I, naravno, postoje lepe dame koje su same. A verovatno i žene koje su sačuvale lepotu i dostojanstvo u nesrećnom braku – ali ja takve žene nikada nisam srela. Morate paziti svoju ženu od mladih dana – i tada će sigurno biti lepotica i pametnica. I svi će govoriti, posrećilo se tom čoveku sa ženom!
Možda se i posrećilo. Ali, pre svega, to je zasluga mudrog i dobrog muža. Izgled i karakter žene veoma zavise od odnosa prema njoj.
Od dobrih reči mi žene sijamo i podmlađujemo se. Od zagrljaja postajemo vitkije. Od poljubaca postajamo lepše i bolj…
I po starijoj ženi uvek možete videti kakvog muža ima – dobrog ili ne baš.
- Ana Kirjanova
Prevod Femina
