Kada se osvestite…
Smanjiće vam se krug prijatelja. Počećete da primećujete da vam uobičajeni razgovori s prijateljima i poznanicima više ne idu. Čini se da je sve kao što je bilo, ali postalo je manje zanimljivo. To je zato što više ne možete da vodite razgovore kako je sve propast i kako su svi loši, kako vas rad ne ispunjava, a posao ne ide dobro, kako je muž grozan ili žena za sve kriva. Prestaćete da se upušatte u igre jer je za to, po svim pravilima, potrebno bar dvoje. I zato ćete prijateljima postati veoma neprijatni, jer kvarite čitavu igru i samo ponavljate da je kralj go.
Postaće vam teško da radite posao koji ne volite i raditi nešto što nema smisla. Zato ćete odlučiti da se maksimalno posvetite trenutnom poslu ili ćete ga radikalno promeniti. Ako vas je na starom poslu zadržavala potreba, strah, navika ili automatizam, to će odmah izaći na videlo i moraćete da nešto preduzmete.
Veza će početi da vam se raspada po šavovima jer većina veza nije čvrst savez jednakih, već splet uzajamnih zavisnosti i kompenzacija. Kad oseti da vas gubi, partner će učiniti sve da vas vrati, ali vi ćete na sve prigovore reagovati čuđenjem i nerazumevanjem, kao da vam se vanzemaljac obraća na marsovskom jeziku.
Osetićete se usamljeno jer će pucati sve nepotrebne i lažne veze, izgrađene na nesposobnosti, praznini, konzumerizmu i egoizmu. I ta nova, ko zna kako nastala praznina, isprva će vas plašiti, kao razjapljeni ponor, ali postepeno će početi da se ispunjava onim što je u vama istinsko i živo.
Nećete moći da obmanete ni sebe ni druge. Skoro fizički, poput Pinokija kome raste nos, osetićete svaku neistinu – u rečima, mislima i delima. To će vam biti odvratno i svaki put kad kažete nešto što zaista ne mislite, osetićete da vam dušu naprosto paraju kandže. I ne, to neće prestati.
Odjednom ćete otkriti da ljudi oko vas mnogo pate. I ne pate zbog teškog života – naprotiv, s njihovim životima je sve u redu. Oni pate zbog iluzije da s njihovim životima nešto nije u redu. I ako ste ranije bili suviše zauzeti sopstvenim patnjama, sada ćete početi da preživljavate patnje ljudi oko vas, jer vaših sopstvenih više neće biti. I tada vam preostaje samo jedno – da pomažete svima, u svakom trenutku i na sve moguće načine – jer drugačije nećete moći.
Biće vas sramota mnogih svojih reči i dela, jer ćete se suočiti sa istinom i priznati da izvor svih vaših problema nije neko spolja – već vi sami. Kad jednom to shvatite, nestaće stida i zameniće ga unutrašnje spokojstvo.
Govorićete manje, zato što više nećete imati potrebu da to činite iz straha, zavisti, sebičnosti i ljutnje. Više nećete pisati osuđujuće komentare na društvenim mrežama, jer vam to više neće biti važno i potrebno. Uopšte, neko vreme nećete moći ništa da pišete, jer sve što ste pisali ranije činiće vam se besmislenim. Shvatićete da je ćutanje zlato, a to često ne primećujemo zbog žurbe i brze smene događaja.
Vaša slika sveta će se srušiti. Shvatićete da nije samo vaše mišljenje ispravno, a sva ostala pogrešna, već da postoji beskrajan niz nijansi i mogućnosti. A da su sva ograničenja samo iluzija koju ste sami izmislili.
Moraćete da preuzmete odgovornost. Shvatićete da ni od koga ne treba ništa da očekujete i da vam niko ništa nije dužan. Vaš život ne zavisi od spoljih faktora – od glupog šefa, dosadnog partnera ili kursa bitkoina – već samo od vas. Živite život kakav zaslužujete i drugačije neće biti, dok ne preuzmete odgovornost za sve. I baš u tom trenutku će lična odgovornost prestati da vam bude teret od koga morate pobeći ili je prebaciti na druge – postaće jedini pravi i logičan poredak stvari.
I tako, iz dana u dan, sve površno, veštačko i licemerno počinje da se ruši, otkrivajući unutrašnju prazninu. A sve istinsko će uskrsnuti, rasti, jačati i puštati u vama koren. To uopšte nije nežan i prijatan proces. Često je to težak i bolan lom navika i automatizama, stečenih tokom godina. Ali kad jednom uspete da izađete iz ruševina svojih mentalnih šablona, shvatićete da je vredelo.
