Živeo je jednom stari mudri samuraj. Imao je grupu učenika, i obučavao ih mudrosti i ratnim veštinama. Jednog dana, za vreme obuke, došao mu je mladi ratnik, poznati po svojoj grubosti i okrutnosti.
Njegova omiljena taktika je bila provokacija: vređao je suparnika i tako je gubio strpljenje, prihvatao je izazov, ali u besu je pravio grešku za greškom i, naravno, gubio je borbu.
Tako se dogodilo i ovog puta: ratnik je uzviknuo nekoliko uvreda i počeo posmatrati reakciju samuraja. Samuraj je mirno nastavljao sa predavanjem.
Ovo se ponovilo nekoliko puta. Kada samuraj nikako nije odreagovao i treći put, ratnik je ljut, otišao sa predavanja.
Ostali učenici su pažljivo, i sa interesovanjem posmatrali ovu situaciju. Nakon odlaska ratnika, jedan nije izdržao:
– Učitelju, zašto ste tolerisali njegove napade i vređanja? Trebali ste ga izazvati na borbu!
Mudri samuraj je odgovorio:
– Kada vam neko donose poklon, i vi ga ne prihvatite, gde li će poklon završiti?
– Kod svog vlasnika – odgovorili su učenici.
– Isto važi i za zavist, mržnju, uvrede i zlobu. Sve dok ih ne prihvatite, oni pripadaju osobi koja ih je donela.
Паметно је неодреаговати! Ако не реагујемо, видимо једну будалу која нас напада, ако одреагујемо, посматрач са стране види две будале које се свађају, туку …….
Naš premijer je pravi mudri samuraj!
Ni jedno ni drugo a ni treće, pa ni ostalo. Najbolja je reakcija prema očekivanju napadača. Popusti da bi pobedio. Mudrac je „DOBRI VOJNIK ŠVEJK“! Mudrac nije bio dovoljno mudrac. Imao je više rešenja na izboru. Mogao je da raspusti zbor, pa ga tako odloži za kasnije. Potrebno je sagledati koji su razlozi denuncijanta. Krmka uvek milovati niz dlaku.