Meditacija – vežbe istezanja za vaš mozak

U prvom delu priče o meditaciji govorili smo o tome koliko je ona korisna, kako nema kontraindikacije, i nijednu nuspojavu.

U drugom delu pokušali smo da naučimo telo da miruje petnaestak minuta svaki dan, kako bismo sada, u trećem delu, ovoj fantastičnoj menatalnoj vežbi dodali um.

Postupak je uvek isti:

Sedite, ili lezite ako imate zdravstvenih problema, problema sa nogama, kolenima ili kičmom. Ako sedite, a imate problema sa leđima, naslonite se na zid po dužini leđa, tako da vas on podržava. Bitno je samo da su vam leđa ispravljena, to jest, da nisu savijena. Ako vam je teško da sedite petnaestak minuta, slobodno lezite na neku ravnu površinu.

Zatvorite oči, udahnite polako i duboko nekoliko puta. Zatim, skoncentrišite se na svoje disanje. Prepustite telu brzinu i intenzitet disanja, ali dišite kroz nos.

Poenta meditacije jeste opuštanje, kao i unošenje spokoja i osećaja smirenosti u vaš um, telo, dušu i celokupan vaš svet, ali to ne znači da ćete se vi kao osoba umrtviti ili ulenjiti. Naprotiv, mnogi tvrde da im je vezba meditacije izošrtila čula, pospešila razmišljanje, ubrzala mozak .

Posle nekog vremena videćete koliko će vam značiti tih petnaestak minuta bega od stvarnosti, prepreka, problema. Može još lako da se desi da tokom meditacije iznađete neko rešenje, dobijete ideju za prevazilaženje nekog problema ili dođete do raznih uvida, spoznaja.

Kad vam neko kaže da samo sedite, ćutite i ni o čemu ne mislite, može vam se učiniti da od toga ne može postojati ništa lakše. Zapravo je obrnuto. Od ovoga nema ništa teže. Misli će vas opsedati i što se više budete borili da ih uklonite to će vas one više napadati. Ovo je sasvim u redu.

Rešenje je da ih samo propuštate. Ali, kontrolišite njihov kvalitet. Ako su negativne, zastanite mentalno, udahnite duboko i vratite se na posmatranje disanja. Ako su pozitivne propustite ih, nasmešite se, one vam donose dobru energiju.

Najvažnije je da zapamtite da nema sekiracije, koliko god da vam „ne ide”. Ako uspete da sedite neko vreme u miru i tišini, to je, samo po sebi, već uspeh. Nemate razloga da se osećate neuspešno. Ne smete se nervirati. Nipošto sebe kritikovati.

Zapamtite, taj momenat kada sebe uhvatite da ste se zamislili, pa se trgnete i vratite na posmatranje disanja, i to je meditacija. To je, u početku, srž meditacije.

Budite uporni. Vremenom misli će se prorediti, usporiti i na kraju ćete ih sasvim ukrotiti. Sigurno nikada neće sasvim nestati. Misli su kao nepresušani izvor. Ali, uspećete da ih kontrolišete dovoljno da možete da proluftirate mozak i ni o čemu ne mislite bar neko vreme. Ovo je fantastičan osećaj.

Odsustvo dumanja, analiziranja, verovanja, neverovanja, sumnje, samo-ubeđivanja, samo-kritike, optuživanja, brige, strahova – svega što ume i te kako da opterećuje – izuzetno prija.

U početku uspećete to na samo nekoliko stotinki. Kasnije i koji minut. U vašem umu biće samo jedno božanstveno ništa. To je istinsko odmaranje mozga. Samo sekunde ovakvog blaženstva u stanju su da vas potpuno revitalizuju, psihički i fizički.

Postoji još mnogo tehnika za započinjanje ovog magičnog treninga uma. Ja vam nudim one koje su meni lično pomogle. Jedna od njih je da brojite udahe.

Kad udahnete zamislite broj jedan, kad izdahnete ništa. Sledeći udah je broj dva, izdah ništa. Kada dođete do broja deset krenite u nazad, na broj devet i tako do jedan. Ako vas misli prekinu u brojanju morate krenuti sve ispočetka.

Znali ste da ima neka caka, je l’ da? Možete ovo ponavljati koliko god želite puta tokom jedne meditacije, a može vam i koristiti samo da vas ubaci u meditaciju. U tom slučaju, kad završite sa odbrojavanjem vratite se ponovo na posmatranje disanja.

Moja omiljena tehnika je mentalno izgovaranje pojmova koje bih želela da unesem u svoj život – „meditacija rečima”. Ljubav, mir, razumevanje, samilost, zdravlje, izobilje, uspeh, sreća… Udahnite zdravlje duboko, izdahnite polako. Udahnite izobilje, izdahnite polako. Udahnite mir, izdahnite polako. I tako redom. Posle nekog vremena prilikom ove vežbe trebalo bi da vas podiđu žmarci. Osetićete prijatno treperenje u predelu pluća. Neku vrstu ushićenja.

Postoji mnogo stilova meditacija, kao i svrha koju one pokušavaju da postignu. Kada savladate svoj um dovoljno da vam je relativno lako da se skoncentišete, možete početi da praktikujete neku od konkretnijih meditacija, kao što su meditacija isceljenja, meditacija protiv strahova, meditacija zahvalnosti ili oprosta. O njima diskutujemo sledeći put.

Bojana Čupić