U prvom delu teksta o meditaciji govorili smo o tome zašto je ona za nas dobra, zašto je važna za naše psiho-fizičko zdravlje i zašto bismo joj trebali dati šansu.
Želim samo još jednom da naglasim da bavljenje meditacijom ne zahteva nikakvu vrstu članarine, niti pripadanje nekakvoj sekti. Takođe ne zahteva od vas da budete religiozni, ali se ni ne kosi sa bilo kojom religijom. Ona ne košta ništa, ne traži nikakve posebne uslove, rekvizite, opremu.
Mislim da je za početak najvažnije da shvatite da za ovu vrstu mentalne vežbe ne morate pratiti stroga uputstva ili pravila. Meditacija je toliko lične prirode da verovatno nećete uspeti da pronađete jedinstvenu recepturu za uspeh, koliko god knjiga ili tekstova pročitali. Ali, posle nekog vremena, i dosta vežbanja, pronaćićete je u sebi.
Nadam se da sam vas dovoljno ubedila da je vredi probati! Kad završite sa tekstom pronađite neki kutak gde ima dovoljno mesta da sednete u turski sed. Najvažnije je da imate tišinu i da vas niko ne prekine.
Naročito da vas ne prepadne nekakav glasan zvuk. Isključite telefone i sve što bi vas moglo neplanirano preneti iz stanja skoncentrisanosti. Ne, nećete pasti u trans, niti ćete se teleportovati u neku drugu dimnziju, niti će vam se javljati mrtvi. Samo ćete biti maksimalno fokusirani na sebe, na svoje disanje, na svoje telo.
Dakle, sedite, ili lezite ako imate zdravstvenih problema, problema sa nogama, kolenima ili kičmom. Ako sedite, a imate problema sa leđima, naslonite se na zid po dužini leđa, tako da vas on podržava. Bitno je samo da su vam leđa ispravljena, to jest, da nisu savijena. Ako vam je teško da sedite petnaestak minuta, slobodno lezite na neku ravnu površinu.
Ako sedite stavite ruke sebi u krilo, jednu u drugu, ili stavite levu ruku na levu nogu, a desnu na desnu nogu. Dlanovi neka su okrenuti na gore. Ako ležite možete ruke položiti sa strane, a možete ih staviti sebi na stomak ili prsa. Zapamtite, ovo je mentalna a ne fizička vežba i bitno je da vam je udobno, a ne da ste u bolovima.
Zatvorite oči ili spustite pogled . Udahnite i izdahnite dva, tri puta veoma duboko i polagano. Osetite kako vazduh ulazi u vaše telo, kako se kreće u vama i kako polako izlazi. Zatim dišite normalno. Opuštajte telo polako.
Ovo ponekad nije tako jednostavno kao što zvuči. Budite strpljivi. Ne nervirajte se ako vam je u početku teško da ostanete mirni. Izdržite koliko možete, makar to bilo samo nekoliko minuta. Mislite samo na na svoje telo i na svoje disanje. Osetite kako vam se prsa podižu svaki put kad udahnete i kako se spuštaju kad izdahnete. Slušajte kako vazduh struji kroz vas.
Zatim, pokušajte da svu svoju pažnju usmerite na to kakvi su osećaji u vašem telu. Osetite kako vaša leđa pritiskaju zid ili pod, kako se vaše ruke dodiruju u vašem krilu ili na vašem stomaku, kako vam stoji glava, kako vam butine dodiruju pod, kako su vam savijene ili opružene noge.
Dišite polako i postanite potpuno svesni svoga tela. Opuštajte ga još više. Skenirajte svojim umom svaki njegov deo od stopala da vrha glave i polagano ga opuštajte.
Postoji velika mogućnost da će vas misli napasti, pokušavajući da okupiraju vašu pažnju. Pustite ih samo da prođu. Ne nervirajte se zbog toga. Ne upuštajte se ni u kakvo analiziranje. Danas i još nedeljak dana posle toga, vaš zadatak je da samo uživate u svojoj maloj petnaestominutnoj pauzi od svega. Od života, od briga, od posla, od obaveza i problema. Uživajte, opušteni, smireni, sa osmehom na licu.
I da, ne zamerajte sebi ako zaspite, to je sasvim u redu. Samo znači da ste odradili odličan posao opuštajući se.
Kad mislite da ste dovoljno vežbali, ili kad vam sedenje dosadi, ili kad vam sat otkuca petnaest minuta, polako ustanite i nastavite sa dnevnim aktivnostima.
Ponavljanjem ove vežbe, jedanput dnevno, 5 do 7 dana, naučićete, to jest, navići svoje telo da jednom dnevno treba da miruje neko vreme i da se opušta. Kada to savladate, prelazimo na teniranje vašeg uma.
