Teško je naći čoveka koji nikad nije čuo za savršeni kanalizacioni sistem u Drevnom Rimu čija je konstrukcija bila ispred svog vremena.
Danas smo odlučili da vam podignemo zavesu nad delikatnom, ali interesantnom temom rimskih toaleta.
Kako se ispostavilo, javni toaleti u Drevnom Rimu su ispunjavali, ne samo svoju neposrednu namenu, nego su bili mesto gde se mogu prodiskutovati poslednje novosti i upoznati se sa ljudima.
U toaletima su bile smeštene dugačke kamene klupe sa otvorima odozgo i na prednjem delu. Nije bilo pregrada i zato nije čudno što su posetioci baš ovde voleli da proćaskaju o životu.
Ako je sa gornjim otvorima sve jasno, za šta su služili otvori sa prednje strane? Pošto u to vreme još uvek nije bilo toalet papira, uz pomoć tog otvora Rimljani su se dovodili u red.
Uzimali su sunđer, stavljali ga na štap i umakali u korito sa vodom koje je stajalo naspram klupe. Posle procedure su sunđere bacali, a štapove ostavljali za sledećeg posetioca.
Jednom rečju toalet nije bio dosadno mesto. Na zidovima su bili gipsani radovi, a prostoriju su ukrašavale statue. Neki toaleti su imali čak grejni sistem – hipokaust. Za ulaz se plaćalo, zbog čega siromašni praktično nisu ni posećivali ova mesta.
U IV veku u periodu vladavine Dioklecijana u Rimu je bilo 144 javnih toaleta. Ako se ova cifra uporedi sa brojem stanovnika, savremeni gradovi nisu ni blizu tog nivoa!
Uzgred, kada je imperator Vespasijan uveo porez na urin da bi popunio blagajnu mnogi ga nisu shvatili, ali mera se ispostavila delotvornom, a priča o tome da novac ne zaudara je postala krilatica.
glupo uporedjivanje sa sadashnjim vremenima… danas svako ima toalet u kuci,pa nece valjda ici u javni, ako ima svoj, a bakterije i virusi samo vrebaju i javnih..drugo svaki kafic ima toalet, svaka poslasticharnica,,,tako da,nemojmo preterivati,,, prvo ispevi pa reci…