Znate, svi oko mene žele izaći iz zone komfora. Prijatelji, kolege, rođaci.. Svi, naizgled, pristojni ljudi 🙂
Bledi, hronično neispavani ljudi kažu: „Samo treba izaći iz zone komfora i naterati sebe na jutarnje trčanje“. Ljudi sa napadima panike kažu: „Treba izaći iz zone komfora i prestati sebe sažaljevati“.
Ljudi, koje žive mučan, veoma gorak život, kažu: „Samo treba izaći iz zone komfora i prestati proždirati sve što je slatko“. Ovo nije najgore… Neki samo kažu: „Prestati žderati“. Na ovaj način vide kardinalno rešenje problema. Da se izađe iz zone komfora, prvo morate u njoj da se nađete..
Šta je zona komfora?
To je takvo mesto gde je toplo, ušuškano, slobodno, ukusno, radosno i bezbedno. Gde vas vole i poštuju. Gde brinu o vama…
Mnogi od nas takvu zonu, gde brinu o vama, jednostavno nemaju. U najboljem slučaju, postoji zona gde možemo malo prileći i odmoriti se. To je bolje nego ništa, ali nije to- to. To je kao rakija na mrazu- u principu pomaže, ali ne na duže vreme. Našavši se u zoni komfora, neophodno je u njoj ostati malo duže. Odmoriti dušu. A tek onda – izlaziti.
Ovaj osećaj elana ne možeš ni sa čim porediti – kada snage ima za sve, ti si spreman naučiti još nešto: probuditi se ujutro ranije i otrčati na jogu, u teretanu, upisati se na časove plesa, razmisliti o nekom poslovnom projektu koji već šest meseci visi u planovima..
Ljudi koje govore o „izaći iz zone komfora“ obično nemaju na umu nikakavo interesovanje. Ako prevedemo ovaj izraz na običan ljudski jezik, to znači otpilike ovo: već se osećam nikako, ali ako budem još više mučio sebe, možda će mi onda biti bolje? Ne znam… Ako čoveka, bolesnog od gripa, još i išamaramo, možda će se on i oporaviti. Ali, malo je verovatno da je od šamara.
Često to zvuči kao samooptuživanje: „Ma, lenj sam, jednostavno ne želim napustati zonu komfora“. I ove reči imaju, ili ukus mučne sramote („nisam dovoljno dobar“), ili krivice („ne trudim se dovoljno, niko me ne voli“). A sramota i krivica, kao čičak, uvek pronađu za šta da se zakače, bez obzira kakav god napredak ste ostvarili. Čak, i ako napokon prestanete sažaljevati sebe. Ali , snaga ima granicu, i nijedan normalan čovek tako neće moći dugo.
U rezultatu, ili bolje otpuziti natrag u „zonu komfora“ ili pasti u kliničku depresiju, ili u tešku psihosomatiku.
Kakva varijanta vam se više dopada? Meni – prva. Štaviše, napolju su teška vremena. Informacioni presing. Finansijska kriza. Zima. Sunca nema. I, ako slučajno znate kako se stiže do zone komfora, predlažem da ostanete u njoj, barem do proleća.
- Psiholog Anastasija Rubcova