Stres – kako je nastao i zašto mu dopuštamo da nas ubija?

Često se dešava da odemo kod lekara i požalimo se na glavobolju, stomakobolju ili, recimo, bolove u mišićima i da lekari odmahuju glavom, objašnjavajući nam kako je u pitanju „samo“ stres.

Tu se priča nekako odmah završi. Možda će vam neki od njih ponuditi da pijete neke tabletice za smirenje ili vam samo reći da se ne nervirate toliko, ali svi mi dobro znamo koliko je to lakše reći nego uraditi i koliko tablete ne mogu biti dobro rešenje.

Možda, ipak, ne bi bilo toliko teško ne sekirati se kada bi nam neko objasnio zašto stres, strah, briga ili sekiracija nisu prirodno stanje ljudskog organizma. Stres, zapravo, ne bi uopšte smeo biti sastavni deo naših života.

Strahovi, jedini uzročnici stresa, nastali su iz sasvim opravdanih, logičnih razloga. Nekada davno dok smo bili pećinski ljudi životi su nam bili konstantno u opasnosti, a strah nas je držao u pripravnosti, uvek spremnim da se odbranimo. Takav stres traje svega nekoliko sekundi ili minuta.

Ceo organizam je u stanju najviše opreznosti. Mozak u organizam pušta velike količine adrenalina koje nam pomažu da se bolje skoncentrišemo, da budemo jači, brži, pametniji od predatora. Posle uzbune, sve se vraća u normalu. Pogled nam nije sužen, mišići se opuštaju, rad srca usporava, krvotok reguliše.

To je svrha straha – opstanak, borba za goli život. Sve ostalo, što vam ide na živce, što vas plaši ili opterećuje, neopravdano vas drži u stresnom stranju. Sada kada su nam životi vrlo retko u neposrednoj opasnosi, strah od smrti zamenili smo strahovima od nemaštine, rata, bolesti, gubitka, neuspeha.

Ako ostanemo bez posla, kakve su šanse da ćemo umreti? Ako doživimo neuspeh jesu li nam životi u opasnosti? Ako nam deca u školi nisu vukovci hoćemo li preživeti? Ako nemamo odlično plaćen posao i bogato opremljenu kuću sa bazenom, koje su nam šanse za opstanak?

Time što se stalno nečega bojimo, svoj organizam, umesto samo na nekoliko minuta, držimo u stanju uzbune godinama, a neretko, i decenijama. Ovo izaziva stalno lučenje prevelike količine adrenalina, što nam ubija imunitet i izaziva slabost celog organizma. Stradaju živci, mišići, jetra, želudac.  Jedno vuče drugo. Bolest postaje naša realnost. Da li su status, finansije, uspeh, stepen obrazovanja, utisak koji ostavljamo na okolinu, politika, svetska zbivanja, vremenski  uslovi, red u banci, gužva u saobraćaju zaista razlozi da sami sebe ubijamo lagano?

Zapamtite, stres ne nastaje spolja, već iznutra. Stres ne aktiviraju životni događaji, već mi sami, to jest, naše reakcija na naš život.

Rešenje? Sedite i dobrano razmislite šta je zaista vredno vaših živaca. Ako želite da kvalitetno, zdravo, veselo živite znajte da je to jedino moguće ako ste smireni, uvek zadovoljni, veseli. Strahujući i brinući se, ne samo da nećete ništa pametno postići, nego ćete sebi bukvalno uništiti zdravlje. A ako nemate zdravlje šta vam vredi uspeh, status, diploma, auto, velika kuća i debeli račun u banci?

Autor: Bojana Čupić

Komentari

komentara

1 komentar

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *