Ne opraštajte čoveku tek- tako. Pogotovo muškarcu.

 

Već je svima, manje-više razumnim ljudima, jasno da opraštati i moliti za oproštaj to je blagotvorno.

Oproštaj pročišćava dušu, otpušta ljutnju, pomaže međusobnom razumevanju, harmonizuje sopstveni život. Na kraju krajeva, ne daje mogućnosti pokretanja destruktivne psihomatike.

Tokom dugih godina, iskustava psihoanalize, meditacija i ostalog rada na sebi i svojim emocijama, kod mene se javilo jasno ubeđenje – ne treba čoveku opraštati, ako on ništa nije učinio za to: nije rekao, nije zamolio, nije učinio neki čin pokajanja.

Pogotovo muškarcu. To je nemoralno. To podstiče dozvoljenost i dostupnost svega. Ovo ukazuje na odsutnost vaših ličnih granica i daje čoveku, zapravo, mogućnost da sa vama isto postupa.

Opraštati i tražiti oproštaj – to je duhovno, ali deluje samo na onoga, kod koga je isti nivo vrednosti i razvoja, kao i kod vas.

 

 

U ostalim slučajevima tražite oproštaj od Boga, molite za sebe i onog čoveka, tražite oproštaj kod sebe za ono što ste dozvolili negativnost  u odnosu na sebe, što ste se ljutili, besnili. To je to da vas bolesti ne bi spopale. Ali od čoveka, po mogućnosti što dalje: „Bog će oprostiti“

Zašto muškarca – pogotovo? Zato što su ih od detinjstva naučili da hvale i kritikuju muškarca samo za delovanje, a ne za stanje.  Za njih je normalna logika – treba nešto uraditi, da bi se oprostilo.

Ako žena to radi tek tako, ovo se ne uklapa u muški pogled na svet. To je kao reći dečaku: „Ti si lep“. To je prijatno čuti, ali zbunjuje. I nije jasno šta sa time raditi dalje.

Uglavnom tražite oproštaj od Boga, opraštajte sebi, a onom koji vam je učinio nažao – Bog će oprostiti.

Dok oproštaj, sam, ne dođe kod vas.

Autor: Lilija Ahremčik
Prevod: Natalija Laketić

 

Komentari

komentara

1 komentar

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *