Svako od nas ima svoju životnu priču. Svi želimo da nešto osvetli našu priču, da nam osvetli srce i dušu. Svi želimo ljude koji će nas razumeti i učiniti boljim ljudima. Svi želimo da neko popuni praznine u nama. One praznine koje nam život nije dao da popunimo. Praznine koje nam stvaraju bol.
Dajemo sebe drugima, da bi nam oni dali deo sebe, da nam pomognu da izbrišemo bol. Ono šta će drugi ljudi učiniti ne zavisi od nas. Koliko će nam dati sebe, ne zavisi od nas. Koliko ljubavi imaju za nas, ne zavisi od nas.
Ako je njihova ljubav mala, ne očajavajte. Ako nam okrenu leđa, ne očajavajte. Ako ste im verovali a oni vas izdali, ne očajavajte. Ne očajavajte… Istina oslobađa!
Svi mi imamo teška vremena u svom životu. Kako ćemo preživeti zavisi od nas. Kakve odluke ćemo doneti, zavisi od nas. Kakvi ljudi ćemo mi biti, zavisi od nas. Sve zavisi od onoga što je u našem srcu. Bol i okrutnost sveta je svuda oko nas. Ljudi znaju da budu surovi. Ljudi nas izdaju i okreću leđa. Ljudi prave svoje izbore. Ljudi donose svoje odluke. Nije do nas, to su njihovi izbori.
I zaboravimo da letimo… Padnemo. Dođe vreme kada ne možemo da dišemo… Dođe vreme kada se osećamo loše… Plačemo, lijemo suze jer niko ne zna šta osećamo. Sve je beskorisno. Sve je prazno. I nikako da naučimo, i nikako da se naviknemo…
Razočarenja… Bol, koji nas baci na dno ali nas ne uništi. Možda nas čak i ojača. Ostavi trag na našoj duši ali nas ojača da poletimo ponovo, da počnemo da dišemo punim plućima. U nama još veća želja da živimo.
Da živimo svoje života i svoje priče sa svojim emocijama i tragovima koji su ostali u nama. Živeti bez onih koji su nas ostavili, povredili, naneli bol… Živeti a ne osuditi ih čak ni šapatom. Živeti i ne biti žrtva onoga što je ostalo iza nas.
Svako od nas ima svoju priču.
- Zoja
