Pusti. To što te muči. Neka muči. Prestaće kad mu dođe vreme. Uzalud se boriš. Nemaš kontrolu. Ne možeš da rešiš nerešivo, smiriš nemir i uskovitlane misli. Neka zuje u glavi dok se ne umore. Same su došle, same će otići, kad im dođe vreme za odlazak.
Primiri se. Zastani. Ne moraš da doneseš odluku. Ne moraš da odeš. Ne moraš da ostaneš. Ne moraš da raščistiš. Ne moraš da popraviš. Ni da pokvariš još više u pokušaju da popraviš. Ništa ne moraš. Primiri se. Zastani.
Grč – da središ, ispraviš, oblikuješ – otići će sam. Popuštaće pomalo, postepeno. Nestaće.
Sve ode… Dođe novo…Opet ode…I to što te muči, i to će da ode. Onda možeš da odlučiš šta ćeš sa onim što je ostalo. Sa tim gradiš dalje, sa tim živiš.
Sačekaj da nemiri prođu. Neka se umore sami. Do tada, ako možeš… Čitaj. Okupiraj glavu. Prošetaj. Posmatraj. Ako ne možeš, nemoj ništa. Pusti.
- Iz knjige „Priručnik za običan život“
Mila Tanasijević Mihajlović
