Živela je jednom Umorna Žena.
Reči „moram“ i „dužna sam“ bile su ukorenjene u njoj od ranog detinjstva. Dugi niz godina žena je žurila da pomogne svima, rešavala probleme svog muža, dece, roditelja, prijateljica i samo poznanika. A bilo je i posla. I bila je veoma umorna.
Svako jutro bi se nekako budila, terala da radi ceo dan i iscrpljena odlazila na spavanje. Više nije pamtila kada se poslednji put osećala odmornom, punom snage i želje za životom. Nije se sećala kada se poslednji put iskreno i srećno osmehnula kao u detinjstvu, iskreno i srećno. I to ju je dovelo do krajnje iscrpljenosti..
I tako je sve išlo do tada, kad se senka Umorne Žene odvojila od nje. Bio je vreo letnji dan, a trebalo je da uradi još nešto važno – jer „ne ostavljaj za sutra ono što možeš da uradiš danas“ i „nema hleba bez motike“, a „ko radi, ne boji se gladi”.
I to ju je dovelo do krajnje iscrpljenosti. Senka je počela da se udaljava od nje, ostavljajući svoju vlasnicu da sva smoždena sedi na kancelarijskoj stolici.
Žena je molila Senku:
– Molim te, vrati mi se! Odlaziš, a sa tobom i sva moja snaga…
Senka je odgovorila:
– Da, tačno. Ja sam čuvar tvoje energije, ali više ti ne mogu pomoći. Iscrpela si skoro svu snagu, a nisi je obnavljala. Dovela si sebe do potpune iscrpljenosti. Dobro razmisli: zašto ti se sve to dogodilo?
– Bez tebe će mi biti teško da to razumem. Molim te, pomozite mi!
Senka je malo razmislila, a onda pristala.
– Dobro, ali samo pod uslovom da prođeš tri ispita koji će ti povratiti energiju. Pristaješ?
– Naravno!
– Onda slušaj. Prvi zadatak: oseti svoja leđa i ramena. Osećaš li nepodnošljivu težinu?
Umorna Žena klimnu glavom. Kako ne bi osećala? Tolike godine nosi to nevidljivo breme…
– Onda prepusti teret onima koji mogu da ga podnesu. Vrati tim ljudima NJIHOV ŽIVOT. To su njihove lekcije, njihove pobede, to je njihov razvoj. Svoj deo zadrži i onda počni da živiš svoj život.
O, kako joj je bilo teško da samoj sebi prizna kako nosi teret koji joj uopšte nije namenjen! On je prevazilazio njene moći, isisavao joj energiju: brige njenih prijatelja, muža, roditelja… Nosila je sve njihove probleme, nevolje i teškoće, pokušavajući da ih reši, ali je svima od toga bilo samo gore.
A sada je dosta – neka od sada svako živi svoj život! Umorna Žena je zatvorila oči, setila se svih čije je terete zbog svoje „dobrote“ preuzimala na sebe, i u mislima im ih predala.
Čim se Umorna Žena oslobodila tog nepodnošljivog tereta, telefon je počeo da zvoni. Tražili su je svi koji su joj nekada natovarili to breme.
Umorna Žena uplašeno pogleda Senku:
– Šta da radim? Sad će ponovo tražiti da preuzmem njihov teret!
Senka je bila neumoljiva.
– Ako želiš da budeš zdrava, ako hoćeš da svi ti ljudi žive punim životom. ne žaleći ni za čim, onda položi drugi ispit: nauči da kažeš „ne“ kad je potrebno.
Žena je klimnula glavom, mada je osetila da je drugi ispit još teži od prvog. Kako da odbije? Šta će misliti o njoj? Šta ako je odbace? Šta ako je više ne budu voleli? Ali nije imala kud.
Odgovorila je na poziv svoje prijateljice. Razgovor je bio besmislen: prijateljica ju je nagovarala da uradi njen posao, a Umorna Žena se pravdala i pravdala.
Senka je prišla svojoj štićenici i tiho posavetovala:
Da bi naučila da kažeš „ne“, prvo se oduči od pravdanja. Inače će ljudi osetiti tvoju nesigurnost i nastaviti da te ubeđuju, sve dok se ne predaš i preuzmeš njihov teret.
Žena je klimnula glavom i završila razgovor s prijateljicom čvrstim, neumoljivim, ali u isto vreme saosećajnim „ne“. Na jeziku srca, to bi zvučalo ovako: mnogo si mi draga i zato ti želim da živiš svoj život. Veruj, sreću osetiš tek kad doživiš sve što ti je sudbina priredila, jer ćeš tako naučiti da ceniš ono što imaš. Teži svom snu, stičući za to sve potrebne vrline.
Naravno, nisu svi razumeli Umornu Ženu. Neko je zaista prestao da joj se javlja (je li to uopšte bio prijatelj?), neko se uvredio (da, treba vremena da se navikneš da živiš svoj život i poštuješ tuđi), a neko se s tim pomirio.
Senka je rekla:
– Došlo je vreme za treći i poslednji ispit. Tada će ti se vratiti energija i želja za životom. Nauči da se odmaraš. Dozvoli sebi da se odmoriš. Za to je potrebno da se suočiš sa onim ko ti najviše smeta – sa svojim Osećajem Krivice.
Treći test je bio najpodmukliji. Osećaj Krivice je nemilosrdno menjao svoja lica i glasove. Čim bi Umorna Žena pokušala da se odmori, prikradao joj se Osećaj Krivice i maminim glasom govorio:
– Šta, opet besposličiš? Ja se tu satirem, a ti uživaš! Kako te nije sramota, pored toliko posla!
Ili bi čula očev glas:
– Ako ti to ne uradiš, niko neće. Sve će propasti! Umorna si, kažeš? Od čega si se umorila? Ko da si nešto radila! Više radi, manje se odmaraj!
Ponekad bi Osećaj Krivice progovorio bakinim glasom:
U našoj familiji nije bilo lenština. Po ceo dan radim, ne zaustavljam se. I ti moraš tako.
Glasovi su zahtevali, zvocali i prigovarali, dok žena nije shvatila da se neće odmoriti ni ako se satim bude izležavala, čak ni ako ode na odmor na kraj sveta…
I tada se začuo krik njene pobune:
– Imam pravo na odmor! Skidam sa sebe čaroliju zabrane! Od sada neću samo da radim, već i da se lepo odmaram. Uostalom, ne postoji samo dan, već i noć. U prirodi se stalno smenjuju periodi aktivnosti i odmora. Odmara se čak i priroda, Velika Žena! Ne lenčarim, već se oporavljam da bih bila zdrava, srećna, puna inspiracije i stvaralačke energije. A onda ću raditi, ne zato što sam „dužna“, već s ljubavlju, radošću i iskrenom željom.
Taj monolog je bio dovoljan da Osećaj Krivice nestane. Umorna Žena je shvatila da se uvek trudila da nekome bude dobra i zato je sebi zabranila da živi svoj život, da se odmara i da ima svoje mišljenje. A od toga još niko nije postao srećan, samo se sve komplikovalo. Sve dok nije potpuno ostala bez daha.
Odmorna Žena nikada nije imala tako čudesan dan. Sa zadovoljstvom se okupala u peni, a zatim legla na kauč s omiljenom knjigom. Uživala je u svom spokojstvu, divila se božanstvenoj lepoti zalaska sunca, udisala mirise večernje rose i osluškivala glasove srećnih nadanja.
Osećala je kako joj ponovo bije srce u koje se vratio život, a sa njim ne samo Energija, već i Zdravlje, Lepota, Radost, Nadahnuće, Spokoj…
I sve to samo zato, što je nekada Umorna žena konačno dozvolila sebi da se odmori.
- Autor: Nina Sumire
Prevod: Femina
Pročitajte: Savršen podsetnik da nam je odmor svima potreban. Ako se sami ne zaustavimo, to će učiniti bolest…
