U drevnoj Kini, devojka koja se udavala, odlazila bi da živi u domu svog muža i služila bi njemu i njegovoj majci. Tako se dogodilo da jedna devojka, nakon venčanja, nije mogla da podnese stalne kritike i maltretiranje svoje svekrve. Odlučila je da se oslobodi nje.
Devojka je otišla kod travara, koji je bio prijatelj njenog oca. Rekla mu je: — Ne mogu više da živim sa svojom svekrvom. Ona me izluđuje. Možete li mi pomoći? Dobro ću vam platiti. — Šta mogu da učinim za tebe? — upitao je travar. — Želim da mi prodate otrov. Otrujem svekrvu i rešim se svih problema — odgovorila je ona.
Nakon dugog razmišljanja, travar je rekao: — Dobro, pomoći ću ti. Ali moraš razumeti dve stvari. Prvo, ne možeš odmah otrovati svekrvu, jer će ljudi posumnjati šta se dogodilo. Daću ti biljke koje će je postepeno ubijati, tako da nikome neće pasti na pamet da je otrovana. Drugo, kako bi potpuno izbegla svaku sumnju, moraš obuzdati svoj bes, naučiti da je poštuješ, voliš, slušaš i da budeš strpljiva. Tada niko neće sumnjati u tebe kada umre.
Devojka je pristala na sve, uzela biljke i počela da ih dodaje u jelo svekrvi. Osim toga, naučila je da kontroliše sebe, da sluša svekrvu i da je poštuje. Kada je svekrva primetila promenu u ponašanju svoje snahe, iz srca ju je zavolela. Govorila je svima da ima najbolju snahu, takvu o kojoj se može samo sanjati. Posle šest meseci, njihov odnos postao je blizak kao između majke i rođene ćerke.
Jednog dana, devojka je otišla kod travara i molila ga: — Molim te, spasi moju svekrvu od otrova koji sam joj davala. Ne želim da je ubijem. Postala je najdivnija svekrva, i volim je.
Travar se nasmejao i odgovorio: — Ne brini, nisam ti dao nikakav otrov. Ono što sam ti dao, bili su samo začini. Otrov je bio samo u tvojoj glavi, i sama si ga se oslobodila.
