„Skratili ste kosu“, više kao konstataciju nego kao pitanje uputila mi je komšinica. „Jesam!“, rekoh radosno, praveći se da ne primećujem prekor u njenom glasu. Nije odustajala: „To je, IPAK, prekratko!“ U odnosu na šta, pitala sam se, dok se udaljavala. U odnosu na njen ideal dužine kose jedne žene. I uvek je tako.
Sa svim stvarima i pojavama je tako. Procene: prekratko i predugačko, premalo i preveliko, prenisko i previsoko…, uglavnom nisu odraz objektivne stvarnosti, već subjektivni doživljaj drugog bića.
Preširoko je sve što u preuske okvire ne može da stane. I ne vredi napor. Cipelu neće boleti ako na silu pokušamo da je obujemo, a čak i ako uspemo, dobićemo bolne žuljeve.
Zato, kratite kosu, suknju i sopstvene muke, kad god osetite potrebu za tim. Svetu niko nije ugodio, osim onih koji su ugodili sebi, pa tako rasterećeni, rasteretili svet za jedno lčno nezadovoljstvo.
- Brankica Damjanović
