Ljubomora. O kako se svi gnušamo kad kažemo za nekog – On je ljubomoran! A zapravo svi smo osetili ljubomoru, svi smo se bar jednom postideli sami pred sobom jer smo bili ljubomorni, jer ljubomora raspiruje zavist kao vetar vatru. Ako ne kontrolišeš plamen, odvlači te sve dublje i dublje.
Od malih nogu, roditelji raspiruju ljubomoru među decom, ne sluteći koliko će to biti pogubno za njihove bratske odnose, kad odrastu. Kada bi znali koliko štete nanose poredeći braću i sestre međusobno nikada to ne bi radili. Svako dete je priča za sebe. Nisu ni svi prsti na ruci isti, a kamoli deca. Jedno je marljivije, poslušnije, drugo je razigranije, buntovnije.
Misleći da će poređenjem privoleti dete da se ugleda na brata ili sestru i da promeni ponašanje, sigurno je jedno – dobiće dete koje je ljubomorno na brata ili sestru, koje u njemu vidi rivala do kraja života. Poruku koju je utkalo u sebe od malih nogu – da nije dovoljno dobro i vredno roditeljske ljubavi, nosiće kao žig na srcu zauvek. I nesvesno počinje od najranijeg doba poređenje sa drugima i vrednovanje sebe spram okoline. A trebalo bi suprotno.
Svaka od vas se makar jednom našla u situaciji da posmatra drugaricu. Lepša je od tebe, tebi je lepša od tebe, i umesto da joj kažeš iskreno – Mnogo si lepa!, ugrizeš se za jezik, prećutiš i misliš da si samo ti primetila koliko je lepa i da niko drugi neće. Ali, što više pokušavaš da joj staviš koprenu preko glave, ona sve više sija i privlači sve više pažnje. U tvojim očima privlači sve više pažnje. Jer privlači tvoju pažnju. Jer si ti fokusirana na njenu lepotu. I umesto da vidiš koliko si i sama lepa, ti brineš što će neko pomisliti da je ona lepša.
Pa budite obe lepe… ko vam brani? Zamisli da na svakoj livadi cveta samo maslačak, ili samo ljubičica, posle treće livade ne bi ti bilo interesantno više. Zašto onda misliš da postoji merilo lepote? Lepota je u oku posmatrača. Neko voli maslačak, neko ljubičicu, neko suncokret. Smešno je što misliš da postoji standard u izgledu i da ga ti ne ispunjavaš poredeći se sa nekim nametnutim pravilima. Imaš oči, uši, nos, kosu, ruke, noge, nebitno je kako izgledaju, veličanstvena si jer ih imaš i jer sve to zajedno čini tebe – čudo prirode, najveličanstvenije čudo. Isto kao i tvoju prijateljicu.
Isto kao i sve ljude na svetu. Svi smo lepi, svako na svoj način,svako najlepši u očima onog čija te duša voli. Zato usudi se sledeći put i iskreno reci – Lepa si! Mnogo si mi lepa. Neće se ona uobraziti, ne brini. Osmehnuće se, zahvaliće se, a onda ćeš ti u njenim očima biti još lepša. Tako utišavaš ljubomoru koja nemilosrdno razdire dušu i gradiš mostove ljubavi, umesto da ih rušiš.
Porediš se sa drugima koliko su uspeli u životu? Porediš se sa onima, po tebi, uspešnijima od tebe, imaju bolje plaćen posao, bolji auto, bolji stan. Srozavaš samu sebe. Potpisuješ sebi presudu -Veliki gubitnik. I naravno osećaš ljubomoru. Kad se rodimo karte su već podeljene, mi dobijamo svoju i istina je da se od sudbine ne može mnogo pobeći, ali se može ublažiti svaka situacija vrednim i predanim radom na sebi.
Ako si dao od sebe sto posto i život ti i dalje ne daje ono što misliš da zaslužuješ, najlepše bi bilo da zagrliš to “malo” što ti je pružio. I da čestitaš iskreno, od srca, onima koji su po tebi postigli više. Osetićeš zadovoljstvo, shvatićeš da si ipak, odajući priznanje nekom drugom, “boljem” od sebe, pobedio sebe. Stišao plamen ljubomore. Stvorio prostor da možda baš od tog čoveka naučiš kako da stigneš tamo gde je on i gde bi ti voleo da budeš. Ali nemoj da se iznenadiš ako ti baš on prizna , kako bi voleo da je na tvom mestu.
Omiljena je ljubomora u vezama. Kažu ako nisi malo ljubomoran, ne voliš tog nekog. Nije istina. Ako nisi ni malo ljubomoran veruješ onom kog voliš, veruješ da si ti baš ta osoba koja je za njega posebna, veruješ da mu ni sa kim drugim ne bi bilo toliko lepo. I puštaš kajase. Puštaš i njega i sebe da živite i uživate zajedno. Ne strepiš. Znaš da vrediš. Znaš da ne postoji tvoja kopija. I da ako poželi da te zameni, on je na gubitku.
E tad počinješ da uživaš u sopstvenom društvu, u svom odrazu u ogledalu, u čoveku s kojim deliš život. Kom pre svega veruješ, i ta vera nikad ne postaje znak pitanja. A ako se desi da si možda i imala razloga za stalne kontrole mobilnog telefona, ili praćenje posle posla, ako doživiš da mu je neko drugi privukao pažnju, da li stvarno misliš da bi ikako mogla da ga sprečiš u tome? Teško.
Najbolja borba sa ljubomorom je da izrekneš sve na šta si ljubomorna u odnosu na drugu osobu. Glasno i jasno. U početku tiho, ali vremenom postaješ sve glasnija i srećnija jer u stvari upućuješ iskrene komplimente. Jer dobiješ osmeh zauzvrat. Ljubomora se prestravi od tolike doze iskrenosti i topi se, svakodnevno. A ti postaješ sve veća u sopstvenim očima, shvataš da nemaš razloga više da neguješ tu guju u nedrima, jer si divna osoba, sama sobom zadovoljna, baš takva kakva jesi.
Kaka (Besenjak)
