Jednom je đavo nekako rešio da proda sve instrumente iz svog arsenala. Uredno ih je postavio u vitrinu da svi mogu da ih vide.
Kolekcija je bila impresivna: ovde se nalazio blistavi bodež Zavisti, a pored njega se nalazio šraf Gneva, na drugoj polici su ležali luk Žeđi, pored njega su se živopisno razmestile otrovne strele Pohote i Revnosti.
Bilo je tamo oruđa Straha, Gordosti i Mržnje, a na svima se nalazila – cedulja sa nazivom i cena.
A na najlepšoj polici, odvojenoj od svih ostalih instrumenata, nalazio se mali, i naizgled neugledan drveni klin, na kome je visio naziv – Ravnodušnost.
Začudjujuće je bilo to da je cena ovog instrumenta bila veća od svih ostalih zajedno.
Jedan prolaznik je upitao đavola zbog čega tako skupo ceni taj čudni klin.
– Odista, cenim ga više od svega, – odgovorio je đavo, – jer je to jedini instrument u mom arsenalu, na koji mogu da se oslonim, ako svi ostali otkažu.
I on je nežno pomazio drveni klin.
– Ako mi uspe da zabijem taj klin u čovekovu glavu, – nastavio je đavo, – on mi onda otvara vrata za sve ostale instrumente..
Ja nisam razumio. Jel može neko da mi objasni?
Kakve veze ima ravnodušnost sa, recimo, pohlepom. Ako je čovjek ravnodušan onda da ga baš briga za zavist, pohlepu itd.
Ravnodusnost prema npr. tudjoj patnji i potrebi u nevolji – ukoliko smo u mogucnosti da pomognemo, moze otkrije veliki greh samoljublja. I jos mnogo toga, ovo je jedan od primera. Oprosti ako gresim. Pozdrav.
Ja ovo bas ne kontam! Mada je Jeca logicno objasnila meku vezu…..opet naravoucenije mi nema smisao…