Viseći „kavezi za bebe“ ušli su u modu nakon što su izmišljeni 1922. godine, ali njihovo poreklo je zaista počelo sa knjigom iz 1884. „Nega i ishrana dece“ , koju je napisao dr Luter Emet Holt.
U svojoj knjizi, Emet pažljivo opisuje kako bebe treba „provetravati“. „Svež vazduh je neophodan za obnavljanje i prečišćavanje krvi, a to je jednako neophodno za zdravlje i rast kao i pravilna hrana“, napisao je on. „Apetit se poboljšava, varenje je bolje, obrazi postaju crveni, vide se svi znaci zdravlja.
U suštini, mislilo se da je ovo deo procesa da se bebe ojačaju i da im se poboljša imunitet da izdrže obične prehlade. Verovalo se da bi izlaganje beba niskim temperaturama — kako napolju, tako i kroz kupanje u hladnoj vodi — obezbedilo određeni imunitet za dobijanje lakših bolesti.
Kao odgovor na nedostatak domova sa otvorenim prostorom, ljudi su počeli da opremaju prozore kavezima veličine bebe u kojima bi bebe mogle da se druže.
Dok su lekari poput dr Lutera Emeta Holta savetovali jednostavno postavljanje korpe za bebe blizu otvorenog prozora, neki roditelji su otišli korak dalje.
Elenor Ruzvelt, koja po sopstvenom priznanju „nije znala apsolutno ništa o negovanju ili hranjenju bebe“, kupila je žičani kavez za piliće nakon rođenja svoje ćerke Ane. Okačila ga je na prozor svog stana u Njujorku i stavila Anu unutra da odspava – sve dok zabrinuti komšija nije zapretio da će je prijaviti vlastima.
Prvi komercijalni patent za kavez za bebe podnela je 1922. Ema Rid iz Spokena u Vašingtonu. Kavezi su postali popularni u Londonu 1930-ih među stanovnicima stanova bez pristupa dvorištima.
Početkom Drugog svetskog rata, bebi kavezi su nestali, ali su se ponovo pojavili 1953. da bi bili potpuno ukinuti tek 90-ih zbog brige o bezbednosti dece i povećanog zagađenja vazduha.
Verujem da se ovakvi ekstremi i dalje negde primenjuju. Jezivo zaista