Svi znaju da voće i povrće treba jesti svaki dan. Ali retko ko će vam reći koliko baš treba pojesti kako biste dobili neophodne vitamine. Pored toga postoje vitamini čiji se nedostatak ne može nadoknaditi samo voćem i povrćem.
Femina je proverila koliko i koje vitamine sadrže različite namirnice i koliko treba pojesti dnevno.
Vitamin A
Vitamin A, ili retinol, usporava starenje, održava čvrstinu kože i odgovara za čulo vida u mraku. Njegov nedostatak se odrazi na slabim noktima i ispucalim krajevima kose. Dnevna doza je 1 mg.
Vitamin B2
Vitamin B2 obezbeđuje glatku i zdravu kožu, jaku i zdravu kosu i nokte. U slučaju nedostatka dolazi do anemije i pada imuniteta, uglovi usana pucaju. Potrebna dnevna doza vitamina je 1,8 mg.
Vitamin C
Vitamin C je neophodan za kosti i čvrstinu kože. Njegov nedostatak se vidi na zubima, najpre u vidu krvarenja desni, a kasnije i u propadanju zuba. Dnevna doza vitamina C je 80 mg.
Vitamin D
Ovaj vitamin učestvuje u formiranju skeleta, normalizuje rad tiroide i polnih žlezda. Takođe je važan za normalan rad srca i jak nervni sistem. Deficit vitamina D kod dece izaziva rahitis. Dnevna doza je 2,5 mg.
Kalijum
Kalijum je jedan od glavnih pomoćnika pri radu srca. Takođe je odgovaran i za izbacivanje tečnosti iz organizma. Usled njegovog nedostatka dolazi do oticanja i do problema kardiovaskularnog sistema. Dnevna doza je 2500 mg.
Kalcijum
Kalcijum je osnovna komponenta zuba i kostiju. Upravo nedostatak kalcijuma dovodi do iznenadnih preloma, karijesa i propadanja zuba. Organizam ne usvaja kalcijum bez magnezijuma, vitamina D i belančevina. Dnevna doza je 1250 mg.
Gvožđe
Zajedno s molekulima belančevina gvožđe stvara hemoglobin. Upravo je hemoglobin odgovoran za prenos kiseonika u krvi. Mala količina gvožđa dovodi do anemije. Dnevna doza je 15 mg.
Jod
Jod je neophodan za normalan rad štitne žlezde. Ona, pak, reguliše rad svih ostalih organa. Dnevna doza joda iznosi 150 mg.
Bonus: Za šta su korisni vitamini, i u kojim namirnicama se nalaze
