Pre desetak godina totalno mi je pukao film. Konačno. Trebale su mi korenite promene. Htela sam zdravlje, sreću, uspeh, izobilje. Htela sam sve.
Čitala sam knjige, gledala dokumentarce i posmatrala ljude koji su svojim mislima, uz pomoć zakona privlačnosti, sebi privukli sve što bi im palo na pamet. A ja sam živela kao niko i ništa, polu bolesna, bez novaca, bez plana, bez posla, bez nade.
Ustala sam jedno jutro i sebi se zarekla da ću pokušati sve što je u mojoj moći da shvatim i upotrebim taj čuveni Zakon privlačnosti o kome ceo Zapad trubi. Plan je bio da pokušavam dokle god se nešto ne desi. Dobro ili loše.
Jedan od uslova koji je bio neophodan za velike promene je da se napravi konkretan plan.
Za uspehom, kažu, ne možeš trčati bez plana. Kako kratkoročnog tako i dugoročnog. Meni lično to je predstavljalo problem. Ja nisam imala plan. Nisam znala tačno šta hoću od života. Nisam znala odakle da krenem. Bila sam na nuli, mogla sam da idem u bilo kom pravcu. Nisam znala ni ko sam, ni šta hoću.
Počela sam već da se nerviram. Kako koju knjigu uzmem u ruke, tako od mene traže da napravim plan. Pokušavala sam da sa sobom vodim konstruktivne razgovore:
„Pa dobro, šta želiš?“
„Ne znam. Želim samo da budem srećna.“
„A šta bi te učinilo srećnom. Dobar posao?“
„Nisam sigurna. Nekako bih više od toga.“
„Sređena finansijska situacija?“
„Mmmm…možda, bar se ne bih sekirala oko para, ali nije to ono što bi me ispunilo.“
„Zdravlje?“
„To definitivno, ali ne bih bila srećna da imam samo zdravlje i ništa više…“
I tako u krug. Zaista nisam znala šta hoću.
Ako vi znate, to je sjajno. A ako ste poput mene nekada, obradovaću vas – pronašla sam rešenje.
Kada god bih pomislila na sebe i svoj život, poželela bih da budem srećna, nasmejana, vesela, zadovoljna, puna života, puna ljubavi, puna nade, puna vere. Samo to sam od života tražila.
Mesecima sam samo zamišljala sebe kako se smejem. U svojim mislima gledala bih svoje uvek veselo, nasmejano lice. To je za početak bilo sasvim dovoljno.
Vremenom nova znanja su prosto sama od sebe počela da ulaze u moj život. Saznala sam za afirmacije.
Bilo je dovoljno da samo nekoliko puta dnevno sebi kažem – „Ja sam srećna!“, i već posle nekoliko nedelja stigla su poboljšanja. Počela sam da meditiram, da budem zahvalna za sve što imam i što ću imati.
Te čudotvorne tehnike su samo pristizale u moj život, a ja sam ih oberučke prihvatala i koristila za svoju dobrobit.
Krenulo je od malih stvari, ponekad jedva primetnih, ali dovelo je do velikih promena, upravo onih koje su mi tako dugo bile potrebne.
Probajte, nije to ništa komplikovano. Za recept za sreću potrebne su vam želja, upornost i vera. Napravite prvi korak i budite strpljivi. Zakon privlačnosti čeka na vas.
On je stvaran i moćan baš kao svi drugi prirodni zakoni. Vaše je samo da konačno počnete u svojim mislima da gajite prave stvari, a on će se pobrinuti za sve ostalo.
Autor: Bojana Čupić
