Ljubav majke prema svojoj deci je njeno gorivo. To je ono što je pokreće.
Čak i kada je iscrpljena, umorna, potpuno preplavljena ili leži na zemlji plačući, ona nastavlja dalje.
Čak i kada je njena anksioznost toliko jaka da može da identifikuje 20 načina na koje bi njena deca mogla da se povrede na igralištu, ona im dopušta da uživaju. Ona nastavlja dalje.
Čak i kada je njena depresija toliko strašna da se čini da je pritiska, prisiljavajući je da ostane u krevetu, plač njenog novorođenčeta kojem je potrebna, diže je. Ona nastavlja dalje.
Čak i kada joj život servira nepredvidive situacije, kada se odnosi raspadaju, finansije nisu stabilne ili se suočava sa tugom, ona nastavlja dalje.
U dobrim danima, ona nastavlja dalje.
U lošim danima, ona nastavlja dalje.
U umornim danima, ona nastavlja dalje.
U tužnim danima, ona nastavlja dalje.
I njena ljubav nije savršena.
Čini je besnom i tera da viče iz straha.
Čini je anksioznom i onom koja pokušava da kontroliše.
Ali to je najmoćniji deo nje,
ta ljubav prema svojoj deci.
Ona je jaka i bezuslovna.
I ona je održava u pokretu.
Bez obzira na sve.
Uvek.
Još: Ćelije iz fetusa u mozgu majke ostaju 18 godina nakon porođaja
