Kome smo, ako ne našim majkama, zahvalni na onim zrncima mudrosti koje smo primali tokom života…
Kad sam bila mala, mama mi je govorila: Ne budi sebična i sve deli sa prijateljima, ali uvek se seti ko ti dolazi samo po bombone. Taj ti nije prijatelj.
Kad sam se igrala u pesku, mama mi je govorila: Ako jedeš pesak, neće ostati mesta za sladoled.
Dok sam išla u školu, mama mi je govorila: Uči dete, da bi radila ono što hoćeš, a ne ono što moraš.
Kad me je upisala u muzičku školu, mama mi je rekla: Igranje u dvorištu će se završiti za par godina, a muzičko obrazovanje će ti ostati zauvek.
Kad me je dala na balet, mama mi je rekla: Ne moraš da postaneš balerina, ali pravilno držanje će ti dati karakter i 10 cm visine.
Mama mi je u mladosti govorila: Ljubav je divna, ali pre svega nauči da voliš sebe.
Mama mi je isto govorila: Ako već pričaš sa onima koji te ne vole, onda neka to bude uz dobro vino.
Kad sam plakala, mama mi je govorila: Koga žališ? Sebe? Izvuci zaključke! Od ostalog ćeš dobiti bore pre vremena.
Kad sam se razvodila, mama mi je rekla: Ljudski je grešiti, a glavno je ispraviti greške. Sad moraš odbaciti ovaj kaput i kupiti novi.
Mama mi je govorila: Dok sam živa, zajedno ćemo se nositi sa svime, ali jednom ćeš morati bez mene.
Mama mi je celog života govorila: Nemoj davati poslednje, nemoj da zavisiš. Daj samo ono što možeš i računaj pre svega na sebe.
Znam da nisam uvek bila idealna ćerka, ali mi je mama uvek govorila: Ponosim se tobom, moje najbolje i najdraže dete!
