Najbolje verzije Crvenkape u stilu raznih pisaca

Evo kako bi ova čuvena bajka izgledala u stilu nekih slavnih pisaca.

 

Erih Marija Remark

-Dođi ovamo – reče vuk.

Crvenkapa nasu dve čaše konjaka i sede kraj njega na krevet. Udisali su dobro poznatu aromu konjaka, koji je mirisao na melanholiju i apatiju – melanholiju i apatiju smiraja dana. Konjak je bio kao život sam.

-Uostalom, – reče ona – nemam se čemu nadati. Za mene nema budućnosti. Vuk je ćutao. Slagao se s njom.

 

Džek London

 

Ali ona je bila prava kći svoje rase. U njenim venama je tekla snažna krv belih osvajača Severa. Ne trepnuvši, bacila se na vuka i zadala mu žestok udarac, a odmah zatim ga dotukla klasičnom aperkatom. Vuk je u strahu pobegao, a ona je gledala za njim, sa očaravajućim ženskim osmejkom.

 

Gi de Mopasan

Vuk je presreo i odmerio onim posebnim pogledom, koji iskusni pariski razvratnik baca na provincijalnu koketu, koja se još uvek trudi da deluje nevino. Međutim, on ne veruje u njenu nevinost ništa više od nje same i već vidi kako se svlači, kako njene suknje padaju jedna za drugom i ona ostaje samo u košuljici, ispod koje se ocrtavaju zamamne obline njenog tela.

 

Gabrijel Garsija Markes

 

Prošlo je od tada mnogo godina i dok je stajao uza zid, čekajući da ga streljaju, vuk se prisećao onog davnog popodneva kada je baka pojela kolač s toliko mišomora, da se njime mogla potrovati gomila pacova. A ona je, kao da ništa nije bilo, lupala po klaviru i pevala do ponoći. Dve nedelje kasnije su vuk i Crvenkapa pokušali da dignu u vazduh šator grozne starice. Bez daha su gledali kako plavi plamičak puzi kroz fitilj prema eksplozivu. Oboje su začepili uši, ali uzalud. Nije bilo eksplozije. Kad se Crvenkapa konačno odvažila da uđe, u nadi da će unutra pronaći mrtvu babu, zatekla je tamo vrlo živahnu staricu u iscepanoj košulji i s nagorelom periom, kako trčkara tamo-amo i ćebetom gasi vatru.

 

Viktor Igo

Crvenkapa se tresla. Bila je sama. Sama, kao travka u pustinji, kao trunka među zvezdama, kao gladijator među otrovnim zmijama, kao izgubljeni mesečar…

 

Edgar Alan Po

Na ivici stare i mračne šume, obavijene gustim velom tajne, nad kojom su se nadvijali zloslutni oblaci kužnih isparenja i kao da se čulo opako zveckanje okova, živela je Crvenkapa okužena mističnim užasom.

 

Vilijam Šekspir

Pojesti ili ne pojesti – pitanje je sad?

 

Sigmund Frojd


Komentari

komentara

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *