Ispovest koja tera na razmišljanje.

 

Ispovest koja tera na razmišljanje.

 

„Više od pola  života sam provela osvrćući se na mišljenje pogrešnih ljudi. Sada sam shvatila prave vrednosti života.

Shvatila sam da postoje stvari na koje ne želim da trošim život, pogotovo ne na to, da zaslužim i zavredim nečiju ljubav.

Takođe, sigurna sam da ne želim ceo život da provedem pred ogledalom u trci za savršenim izgledom. Pokušavajući uvući stomak, uklanjati bore, sakriti bubuljice, mrzeti sebe, pravdati se što nisam idealna, i raditi sve ono da bi ljudi, pogledavsi tvoju sliku, rekli: „Vau! Kako si oslabila! Vau! Baš si lepa! Vau …“

Takođe, ne želim trošiti život u jurnjavi za skupim krpicama, spavati sa nevoljenim, izdati voljene, lagati druge, lagati sebe, crkavati od posla do nervnog sloma, biti uspešnom po svaku cenu, i sve zato da bih došla na zabavu sa komadom na sebi, markiranim sa „LV“, a svi okolo bi govorili: „Vau! Vidi je. Baš ima sreće u životu!“

Kada se nađemo na onom svetu, nas će obavezno upitati: „I.. kako si, draga, provela svoj život?“

I šta ćemo odgovoriti?

 

 

 

 

“ Pa… eto tako.. Mršavila, stalno sam bila gladna, mrzela sam sebe, mrzela sam druge, stidela sam se, pokrivala debelu pozadinu skupim krpicama, bila sam ljubomorna na zgodnu drugaricu. Pa, i pored toga sam se udala, rodila decu, patila sam se, opet mršavila, isterala muža, jer je malo zarađivao, bio je lenj, a ja zaslužujem bolje! Radila sam, rintala kao konj, da bih nosila samo markirane krpice, vozila dobar auto. Drugarice-zmije sam mrzela, ali opet sam se družila sa njima, jer sam se morala, ipak, nekom dokazivati, da sam bolja, i da živim bolje od njih.“

– A, da li si bila srećna, mila moja? – obavezno će nas upitati onaj, koji ionako već zna odgovore na sva pitanja.

Jer sam te stvorio kao svoju sliku i priliku, i želeo sam da budeš zadovoljna životom koji sam ti dao, i da bi se radovala toplini koju sam u tebe usadio.

I šta može da odgovori čovek koji se nije ničemu naučio u ovom životu, koji nije shvatio da se najvrednije stvari ne mogu dotaći rukama, da su srodne duše one koje dele sa tobom toplinu, a ne samo novac.  Da što više pružiš ljubavi, više je tebi ostaje, da je život ono što je unutar nas, a ne ono u šta smo odeveni. Da je sreća biti svoj,  i uživati u svakom minutu ovog jedinstvenog putovanja…

 

Komentari

komentara

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *