– Onda evo ti moj savet dušo
Zatvori oči i zamisli dan koji će jednog dana doći: veoma stara i oronula, ležiš u krevetu i ne možeš da ustaneš.
Zamislite trenutak do detalja, osetite miris leka, šuštanje vodootpornog čaršava, hladnoće koje obavija utrnule noge i ruke.
Neka tvoja fantazija postane vremenska mašina. Zatvori oči i ostani tu – u sobi sa sobom, starom i bledećom. Oseti dah anđela smrti koji stoji na čelu. Shvati koliko je malo ostalo.
I, kunem se, ako tvoja mašta da sve od sebe, onda ćeš u sadašnjost vratiti potpuno drugačija – osoba koja više ne brine ni za kakve gluposti. Bilo da je u pitanju loše raspoloženje ili raskid sa momkom.
Uporedi veličinu problema ne sa bubuljicom na guzici, već barem sa vencem na poklopcu kovčega.
- Kristina Stark, odlomak iz „Lilitovih pasa“