Starost… Prići će nam iznenada, s leđa

 

 

Starost… Prići će nam iznenada, s leđa. I kao da nam dlanovima pokriva oči, nećemo odmah pogoditi o čemu se radi. Njeni koraci nam se već približavaju.

Ako mi ne verujete, setite se kako su vam nekad izgledali stari učenici osmog razreda, kada ste začuli prvo školsko zvono. Setite se kako su vam se činile stare žene u tridesetim, kada su vama poklanjali prve minđuše. Setite se kako ste se smejali onima koji su se ženili u pedesetoj, a vi ste išli na prvi sastanak…

Duša uopšte ne oseća starost. Samo ogledalo i ljudi koji vam u autobusu persiraju i ustupaju mesto, potvrđuju moje reči.

Starosti se ne treba plašiti. Ona nije ništa manje lepa od detinjstva i mladalačkog doba. Deca to osećaju i zato se s nežnošću privijaju uz stare, kao da su posevećeni u istu tajnu. Starci uzvraćaju deci istom nežnošću i naklonošću.

Božjom ljubavlju prizvani iz ništavila u postojanje, ljudi su uvek lepi. Svet bi bio dosadan i strašno osiromašen kad bismo ga lišili lepote zalaska sunca i grimiznih boja jesenje šume. Starost je u ljudskom svetu isto što i ova remek-dela prirode…

  • Protojerej Andrej Tkačev
  • Prevod Femina

Komentari

komentara

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *