Shvati koliko si srećan. Shvati koliko si već uspeo.

Uspeh. Moćno zvuči. Željena destinacija. Biti uspešan. Biti cenjen, priznat, osećati se kao da si ispunio svrhu u životu. Dobijati poglede koji potvrđuju da si vredan življenja i života. Pozamašan bankovni račun kao potpis tvog uspeha. Velelepna kuća  kao hram tvog uspeha. Deca u privatnim školama. Fotografije sa egzotičnih putovanja. Brendirana garderoba, nameštaj, cipele…ma sve brendirano na tebi i oko tebe da pokažeš  svetu kako si uspeo.

Da ti zavide, da te poštuju, da te vole…maštaš o tome jer misliš da ćeš tad biti srećan. Da će tvoje telo ustreptati  od te količine energije koju samo sreća pruža.

A onda u jednom trenutku pogledaš svoje dete, vesele oke koje upoznaju svet oko sebe, ručice koje su se po prvi put umrljale čokoladom, nožice koje nespretno pokušavaju da uhvate ritam sa muzikom i duša se razgali, oblije te milina i sreća, zaboravljaš na svoje ciljeve i ambicije, uživaš u trenutku i jednostavno si srećan.

Pogledaš  televizijsku emisiju u kojoj žena u 21.veku po prvi put  drhtavom rukom, pušta vodu na slavini iznad svoje sudopere. Uveli su joj vodu u kuću. Ona plače od sreće, celo telo joj podrhtava dok gleda u mlaz. Zahvaljuje se Bogu što je to doživela. Ponesen njenom emocijom priđeš sopstvenoj slavini i pustiš vodu i shvatiš  da si srećan. Imaš  vodu sve vreme. Zaboravio si i nisi primetio da je imaš. Podrazumevaš je. Shvataš da si pravi srećković.

Ulaziš u zgradu i svedok si scene gde komšija sa trećeg sprata po ko zna koji put bojažljivo i sa strahom od ishoda, zvoni na vrata komšiji u prizmelju. Traži novac na pozajmicu. Petsto dinara. Ima četvoročlanu porodicu. Niko nije zaposlen. Komšija u prizemlju, dok pruža novčanicu, pogledom ga pita – Šta li uspevaš da kupiš sa petsto dinara?

Ima želju da mu ponudi  više, ali ovaj ne treba više, njegovo lice je ozareno, srećan je jer je naišao na razumevanje, srećan je što mu je  baš on  komšija, i zahvalan je beskrajno. Pre nego  što zatvori vrata, komšija u prizemlju, osmehom stavlja pečat na taj prećutni dogovor o razumevanju, saosećanju i učestvovanju, nije potrebno da kaže – I drugi put.

Dok si sa decom u parkiću, vidiš deku kako se sporo kreće ka igralištu, pre nego što uđe baca nešto u travu. Seda na klupu i mrvi ispred sebe komade starog hleba. Odjednom nastaje magija. Jato golubova kao po dogovoru,  sleće podno njegovih nogu. Polako kljucaju i guguču. Zahvaljuju mu se što ih ni danas nije zaboravio.

Dekino staro, izborano lice krase oči koje se smeju, upijaju  veličanstven prizor ispred sebe. Srećan je. Srećan je što njegovo malo njima je mnogo. Uživamo i deca i ja…neočekivano komad hleba usrećio je četiri ljudske i dvadeset golubijih duša.

Na svadbi ili nekom drugom veselju posmatraš svoju užu i širu porodicu. Prepoznaješ  svoje gene u svakom od njih. Uživaš  jer pripadaš. Uživaš jer si deo nečega velikog. Uživaš  jer te neko ponosno zove svojim i  voli najviše na svetu. Srećan si jer si deo baš te porodice, jer poseduješ  njihove gene, jer svi imate sličan nos ili oči ili osmeh. Srećni ste svi jer se okupljate makar na svadbama, da se podsetite koliko vas zaista ima. Koliko se volite bez obzira što vas svakodnevica često udaljava.

Posle dugo vremena srećeš  starog prijatelja. Niste se dugo videli. Grlite se toliko jako i dugo kako bi tim zagrljajem nadoknadili svo propušteno vreme, upijate se pogledima. Srećni  što se opet vidite. Magičan trenutak. Shvatate da nije bitna udaljenost, da emocija ne nestaje sa vremenom. Da ćete se svaki put radovati jednako kao da ste ga juče sreli. Srećni ste jer je nekada davno postao deo vašeg života i što će to zauvek ostati.

Završiš u bolnici. Boriš se da udahneš. Ne možeš. Shvataš  koliko je divno bilo kad si nesmetano i neprimetno disao. Kada te ništa nije bolelo. Kada si mogao mirno da legneš i spavaš, bez da tražiš položaj u kom te grudni koš neće pritiskati. Ozdraviš. Udah i izdah je najveći  i najlepši poklon koji ti je život pružio. Srećan si…jer dišeš.

Ako je jedini cilj uspeha biti srećan, onda si već uspeo… jer dišeš … jer postojiš. Osećaš. Razmišljaš. Saosećaš. Pomažeš. Vaspitavaš. Slušaš. Čuješ. Grliš. Ljubiš. Osvrni se oko sebe. Svi raspolažemo istim alatima, svi imamo isto vreme, samo ih ne koristimo na isti način. Zastani bar ti. Sagledaj lepotu svakog trenutka u jednom danu. Shvati koliko si srećan. Shvati koliko si već uspeo.

Kaka