Prećutiš nešto da sačuvaš mir.
Progutaš nešto da se ne zamjeriš.
A onda baš to što prećutiš.
Što progutaš.
Ono pojede tvoj mir, zdravlje, živce.
Pa se lomiš, pa se gušiš, pa te davi.
I onda shvatiš.
Ne isplati se.
Preskupu cijenu plaćaš.
Bolje je kazati šta te muči, šta smeta, šta te vrijeđa.
Onaj kome je stalo, onaj koji je čovjek.
Takav će razumijeti.
A ko tvoju muku ne razumije, koga nije briga.
Pa i ne treba ti bolji odgovor.
Da nešto pod hitno.
Mijenjaš…
- Nedim Botić
