Mrzim ovaj osećaj.
Kada si tužna a nemaš pojma zašto.
Osećaš se tako prazno ali se ništa posebno nije desilo.
Pitaju te šta nije u redu a ti ne možeš da objasniš. ili te niko ništa ne pita.
Čak ni ja ne znam šta je gore.
Osećam se kao da mi nedostaje neko koga nikad nisam upoznala.
Kao da mi treba neko kome nisam potrebna.
Samoća me obuzima, obuzme me. Ali me nije ni briga.
Namerno se ograđujem. Tuga postaje moj najbolji i jedini prijatelj.
Počinjem da mrzim sebe i želim da me svi ostave na miru.
U međuvremenu, želim da me neko zagrli i kaže mi da će sve biti u redu.
Jednostavno mrzim ovaj osećaj.
Onaj osećaj kad ne znaš jebeno šta osećaš.
