Jednog dana shvatićeš da život ništa ne daje besplatno — za sebe ćeš morati da se boriš, a svoje pravo na sreću moraćeš da izgradiš kroz bol. Biće vetra u kosi, zalazaka sunca pored mora i tvog odraza u voljenim očima, ali prvo će te život udariti. Udarit će te kao odraslu osobu — neočekivano i veoma bolno. Udarac će biti surov i snažan — odletećeš na marginu života i tamo ćeš ležati dugo, nemoćna da ustaneš.
A onda ćeš shvatiti da je bol samo gorivo i pustićeš prošlost. U tom trenutku, sve ono što ti se činilo nedostižnim biće ispred tebe, podići ćeš se s kolena i nikada više nećeš pasti na njih, osim pred Bogom. Jer ženu koja je našla oslonac u Bogu i u samoj sebi, nemoguće je slomiti.
Jednog dana će ti reći: „Promenila si se.“ Iza te rečenice stajaće prekor, nerazumevanje, možda divljenje, pa čak i zavist. Zaista ćeš se promeniti, jer oni koje si volela zadali su ti stotine udaraca u leđa i srce. Odrasćeš. I postaćeš mudrija.
Sećaš se Remarka: „Imam osećaj da si za ova tri meseca ostarila bar pet godina. Postala si pet godina lepša. I deset godina opasnija — toliko si se promenila.“
Da. Promenićeš se. Shvatićeš da se savezi raspadaju. Ljudi su promenljivi i ne možeš se osloniti ni na koga osim na sebe. Naučićeš da lečiš svoje rane sama. Naučićeš da kažeš „ne“ svemu što ti ne odgovara i ometa te da ideš dalje, naučićeš da savladaš svoje strahove, sumnje i slabosti odlučnom rukom. Naučićeš da prepoznaješ tuđe igre i igraš po svojim pravilima… Više nećeš biti naivna i otvorena.
Od sada ćeš verovati samo sebi. Oslanjaćeš se samo na sebe. Naučićeš da vidiš pravu prirodu ljudi uprkos svemu. Pojaviće se nove visine, ciljevi. I osvojićeš ih jednog po jednog. Prestaćeš da se potcenjuješ. I nikome nećeš dozvoliti da te potceni. Tvoj pogled će biti siguran, hrabar; smirena gracioznost grabljive mačke pred skok — pokreti će biti nežni, tečni, ali precizni. U njima neće biti žurbe. Govorićeš sažeto, samo o važnim stvarima, bez suvišnih reči o osećanjima, a leđa će ti uvek biti prava, čak i kada se oko tebe čuje zvuk padajućih granata.
Osećanja i emocije postaće dublji, ali sada će biti sigurno sakriveni od tuđih očiju — veština samokontrole postaće tvoj instinkt, a jedino iskrenost može poništiti sva tvoja „pravila“. Zavisnosti i slabosti će nestati. Na njihovo mesto doći će samopouzdanje i smirena mudrost u očima — pečat srećne žene koja je prošla kroz izdaju i bol, izašla kao pobednica i ponovo se izgradila.
U tvom karakteru biće čelika, a svaki pokušaj da te povrede pretvoriće te iz krhke ljiljane u otrovni bršljan. Sladak ukus tvojih usana postaće otrov kraljevske kobre. Da. To će se dogoditi tebi. I to će se dogoditi svakoj od nas — poverljive, nežne, mile — postaćemo ponosne, naučićemo da se branimo, ali zauzvrat ćemo prestati slepo da verujemo. I te lekcije su neophodne. Samo tako ćeš naučiti da svakog dana biraš sebe, da se čuvaš i voliš. Jednog dana ćeš shvatiti da ne moraš da se uklapaš u tuđu Vasionu da bi bila srećna.
Tvoja Vasiona si ti sama. Ne dozvoli sebi da odustaneš.
