Razbacane čarape, neoprana šoljica, novine na podu u toaletu – sve su ovo sitnice! U potpunosti se slažem. Sitnice..
Ponekad uzmeš tanjir, a on spolja mastan i prljav. To jest, oprali su ga iznutra, ali nisu oprali spolja. Ili šolja nepopijenog čaja stoji na uskom naslonu fotelje. Iz nje viri kašika i konac kesice čaja. Ili su zaboravili da puste vodu u wc. Sve su ovo – sitnice. Bitna je ljubav i razumevanje. Čemu skandali, svađe, histerija i suze?
Ali zašto se sve ovo ponavlja svaki dan. Uprkos molbama, pretnjama, primedbama i ozbiljnim razgovorima. A sa strane, sve izgleda smešno: možeš misliti, kakve gluposti. Da li se vredi svađati?
Bitno je – razumevanje! I razumevanje postoji. Čovek savršeno razume da to ne treba da se radi. I apsolutno nije teško pokupiti svoje razbacane stvari. I oprati tanjir sa obe strane.
Ovo je pasivna agresija. Podmuklo maltretiranje. Čini se da čovek ne čini ništa loše, ali uporno ponavlja svoje trikove dok ne razbesni svoje najbliže. Zatim nastaje skandal i drama, a onaj koji je započeo svađu zbog sitnice, izgleda kao histeričar.
Izvikati se na kolegu jer je napravio svinjac na vašem radnom stolu. Ili na muža – zbog razbacanih prljavih čarapa. Ili na ženu – zbog masnog tanjira. Prokleti bili, zar ne, oni koji vrište i svađaju se? Ali bili su dovedeni do ovakvog stanja. Do stanja “pucanja”! Polako ali sigurno.
A sada prave uvređene grimase i uvereni su da im se namerno nalaze zamerke. I rade istu stvar iznova i iznova..
Krici će nestati. Neće više biti skandala. A onaj koga su maltretirali ili će završiti u bolnici sa srčanim udarom, ili će izaći iz veze. Samo ce otići. Čak i razvesti se. Bez bilo kakvog objašnjenja: beskorisno je objašnjavati, milion puta je sve već objašnjeno i ispričano.
Skrivena agresija je opasna stvar. Ova igra ne vodi ka dobru. Ovo je neka vrsta „vampirizma“, alarmantan znak u odnosima. A iza prljave šolje uvek stoji nešto drugo, ništa manje prljavo i tajno.
