Deca nisu naše vlasništvo

Deca nisu naše vlasništvo.

Ona su došla samo da se najedu, ispiju nekoliko cisterni mleka, iscepaju stotinak pari obuće, polome gomilu tanjira, izrastu iz pantalona, dobiju dubok glas i bradu, dorastu do štikli i grudnjaka.

Ostaće dok ne postanu punoletni, nauče nas da fotošopiramo i koristimo društvene mreže. I zato im pravite kostime za maskenbal, kitite jelku, farbajte uskršnja jaja. Uzdržite se od zvocanja i vike. Zadržite smirenost i bolje se slažite s mužem, svekrvom i mačkom.

Kad se uvere da su naučili sve lekcije, deca odu, a mi ostajemo osedeli, ostareli, osiroteli.. Naravno, još će mnogo puta dotrčati da nam čestitaju rođendane i praznike, ali neće ostati zauvek.

Zato im se nemojte sasvim posvetiti, ispuniti njima jaz u odnosima s mužem i sopstvene praznine.

Nema sumnje da su deca najvažniji deo života, ali ne i ceo život. Zato uporedo s podizanjem dece treba da otvorite butik, putujete po Africi, posvetite se sopstvenom obrazovanju ili proučanju uticaja Meseca na živi svet.

Indijska mudrost kaže: Dete je gost u tvom domu. Nahrani ga, nauči i pusti.

Dete je najbolji učitelj i pratilac, a ne rob ili dužnik. Ono nije dužno da ima iste vrednosti i standarde, da misli kao mi. Ne mora da studira ono što se nama sviđa, ni da se venča u belom. Uopšte ne mora da se venča.

Dete dolazi na svet da bi išlo svojim putem i nije zadatak roditelja da mu nameću svoje perone, karte i puteve.

Irina Govoruha, pisac.
Prevod Femina

Još: Zašto dete ništa ne duguje svojim roditeljima (I kako da se ne otuđite jedni od drugih)

Možda vam se i ovo dopadne:

WEB PREPORUKE

ALTERNATIVA ZA VAS

POSTAVI ODGOVOR

Molimo unesite komentar!
ovde unesite svoje ime