Deca nisu naše vlasništvo.
Ona su došla samo da se najedu, ispiju nekoliko cisterni mleka, iscepaju stotinak pari obuće, polome gomilu tanjira, izrastu iz pantalona, dobiju dubok glas i bradu, dorastu do štikli i grudnjaka.
Ostaće dok ne postanu punoletni, nauče nas da fotošopiramo i koristimo društvene mreže. I zato im pravite kostime za maskenbal, kitite jelku, farbajte uskršnja jaja. Uzdržite se od zvocanja i vike. Zadržite smirenost i bolje se slažite s mužem, svekrvom i mačkom.
Kad se uvere da su naučili sve lekcije, deca odu, a mi ostajemo osedeli, ostareli, osiroteli.. Naravno, još će mnogo puta dotrčati da nam čestitaju rođendane i praznike, ali neće ostati zauvek.
Zato im se nemojte sasvim posvetiti, ispuniti njima jaz u odnosima s mužem i sopstvene praznine.
Nema sumnje da su deca najvažniji deo života, ali ne i ceo život. Zato uporedo s podizanjem dece treba da otvorite butik, putujete po Africi, posvetite se sopstvenom obrazovanju ili proučanju uticaja Meseca na živi svet.
Indijska mudrost kaže: Dete je gost u tvom domu. Nahrani ga, nauči i pusti.
Dete je najbolji učitelj i pratilac, a ne rob ili dužnik. Ono nije dužno da ima iste vrednosti i standarde, da misli kao mi. Ne mora da studira ono što se nama sviđa, ni da se venča u belom. Uopšte ne mora da se venča.
Dete dolazi na svet da bi išlo svojim putem i nije zadatak roditelja da mu nameću svoje perone, karte i puteve.
Irina Govoruha, pisac.
Prevod Femina
Još: Zašto dete ništa ne duguje svojim roditeljima (I kako da se ne otuđite jedni od drugih)
