Pre nekog vremena, na ulazu u jednu teretanu, stajala je fotografija prelepe, mršave žene. Iznad njene glave pisalo je: „Ovog leta, želite li da budete sirena ili kit?“
I odjednom, neočekivano, ispod, pojavio se odgovor (dama koja ga je napisala ne precizirala veličinu odeće koju nosi :))
„Dragi moji,
Kitovi su uvek okruženi prijateljima (delfinima, fokama, znatiželjnim ljudima), seksualno su aktivni i nežno odgajaju svoju decu. Zajedno s delfinima ludo se provode, prave dobre žurke na kojima se dobro jede.
Plivaju po ceo dan i putuju u mesta poput Patagonije, Barentsovog mora ili do koralnih grebena Polinezije. Odlično pevaju i ponekad čak snime CD sa svojim glasovima. Impresivni su i voljeni, a dobri ih ljudi brane i dive im se.
Sirene ne postoje.
Ali kad bi postojale, stajale bi u redu ispred psiho-klinika jer bi kao prvo imale problem podeljene ličnosti: žena ili riba?
Ne bi mogle biti seksualno aktivne, niti da rađaju decu.
Da, bile bi slatke, ali usamljene i tužne.
I mirisale bi na ribu. To samo retki mogu da podnesu.
Da stvarno moram da biram – izabrala bih da budem kit.
Volim da jedem sladoled s decom, da večeram s partnerom, jedem, pijem i zabavljam se s prijateljima – koliko se god mediji trudili da nam nametnu mršavost.
Uostalom, mi žene se ugojimo jer se u nama nakupi toliko iskustva i mudrosti da nam ne stane sve to u glavu, pa se fino rasporedi po telu.
Znači, nismo debele nego kultivisane.
I svaki put kada ugledam svoje obline u ogledalu, pomislim: „Kako sam veličanstvena!“
